ŠTA SE TO DEŠAVA? Evropske zemlje zaratile zbog Kosova!?

Direktno uključivanje pojedinih članica EU, kao što je Španija, u dijalog Beograda i Prištine mogao bi da utiče na pregovore utoliko da se srpski glas jače čuje. Ali tu su i interesi Nemačke i Francuske…

Pojedine članice EU zatražile su, prenose mediji, da direktno učestvuju u konačnoj fazi dijaloga Beograda i Prištine. Članice EU, poput Španije i zemalja članica Višegradske grupe, nezadovoljne su netransparentnošću dijaloga koji u ime EU vodi visoka predstavnica za bezbednost i spoljnu politiku Federika Mogerini.

Članice EU navodno su izrazile negodovanje na sastanku prošlog petka, kada su ih Mogerinijeva i njen tim usmeno izvestili o napretku dijaloga.

Dijalog Beograda i Prištine zapao je u ćorsokak, naglašava Aleksandar Gajić sa beogradskog Instituta za evropske studije.

Pritisak Amerike na EU i na Srbiju da potpiše pravno obavezujući sporazum protivan njenim interesima, kao i odbijanje Prištine da učestvuje u daljem dijalogu, osim u oblasti energetike, gde se takođe vrši pritisak na Srbiju da načini ustupke, pokazuje da se dijalog pod patronatom EU ne može nastaviti, obrazlaže on.

„Verovatno iz Brisela kreću inicijative da se proces revitalizuje, da Evropska unija ne bi iz njega ispala. Sa jedne strane, Federika Mogerini i cela njena služba ne žele da dožive krah, a sa druge strane, postoje pojedinačne države koje u celu tu situaciju i činjenicu da Mogerinijeva insistira na aktivnoj politici Brisela da se spreči propast procesa iz svojih interesa pokušavaju da uskoče“, kaže Gajić.

Španija, dodaje on, ne želi da bude isključena iz procesa zbog problema sa separatizmom, dok Nemačka ima svoje interese. Briselski stavovi nisu naklonjeni Srbiji, kaže Gajić.

„Srbija tu može da manevriše, da sa prijateljski naklonjenim državama napravi neki manevarski prostor, da pokaže da traži da se uvaže njeni interesi, da proces, iako ne može da urodi nikakvim plodom, traje još neko vreme i da ističe svoje zahteve koji bi došli do evropskog javnog mnenja, koje je uglavnom, nažalost, proalbanski nastrojeno“, smatra Gajić.

Direktno uključivanje Španije ili Italije pod novom vladom uticalo bi da se srpski stavovi glasnije čuju, međutim, njihova podrška nije, prema Gajićevom mišljenju, dovoljno jaka da bi promenila mišljenje Brisela.

To naročito posle sastanka zemalja Kvinte, koji je Amerika sazvala, kako kaže, da bi disciplinovala glavne evropske igrače da zauzmu krajnje nepopustljiv stav prema Srbiji, a da se maksimalno podrže Albanci. To je i razlog zbog čega napuštaju pregovore i idu na varijantu popuštanja Srbije do kraja i priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, kaže Gajić.

Ipak, izgleda da će se pritisci na Beograd nastaviti i biti još žešći, jer, kako pišu mediji, Mogerinijeva i njen tim žele da se dijalog okonča potpisivanjem takozvanog sveobuhvatnog sporazuma do maja iduće godine, kada se u Evropskom parlamentu očekuju izbori.

Mogerinijeva se pribojava da će, u slučaju neuspeha dijaloga, ona ostati bez političkog nasleđa.

I dok se najmoćnije članice EU, okupljene u Kvintu, zalažu za što brže okončanje dijaloga, druge zemlje traže da se predlog za njihovo direktno uključivanje u dijalog uvrsti u dnevni red samita šefova država i vlada članica EU koji bi trebalo da se održi krajem juna.

Ako se u zaključke uvrsti i zahtev o uključivanju i zemalja-članica u ovaj proces, onda će tim Federike Mogerini biti obavezan da ispoštuje zahteve zemalja Evropske unije koji bi tim dokumentom dobili formalan karakter, prenose mediji.