ŠTA SE TO DEŠAVA- POMETNJA U EU: Bugarski predsednik otišao u Rusiju i moli Putina da vrati otkazani gasovod “Južni tok”

Gasovod koji su sabotirali Bugarska i EU po naređenjima SAD-a i Rusije, otkazan je 2014. godine.

Bugarski predsednik Rumen Radev je prvi dan svog zvaničnog puta u Moskvu iskoristio da pokuša da povrati planove za gasovod koji bi dovodio gas direktno iz Rusije do obale Crnog mora u Bugarskoj, nakon što je otkazan 2014. godine.

Radeva je prvobitno primio ruski premijer Dmitrij Medvedev, pre sastanka sa Vladimirom Putinom sutradan.

Radev, bivši pilot ruskih borbenih aviona MIG 29 i koji tečno govori ruski i engleski jezik, insistira na tome da je, kao general lojalan NATO ali  kaže da se zalaže za dijalog sa Rusijom.

Medvedev je rekao da Rusija očekuje da premijer Bojko Borisov uskoro poseti Rusiju, i izrazio je nadu da će intenzitet zvaničnih kontakata između Rusije i Bugarske rasti.

Ruski premijer je dodao da su narodi obe ove zemlje povezani snažnim vezama prijateljstva i duhovne bliskosti. On je takođe naglasio potrebu za jačanjem trgovinske i ekonomske saradnje, “jer u poslednje vreme trgovina između naše dve zemlje nažalost ne raste, već opada.“

Radev je pohvalio Rusiju kao “strateškog partnera“ u energetskom sektoru, naglašavajući ulogu Moskve u snabdevanu prirodnim gasom, naftnim i nuklearnim gorivom, kao i pomoć u modernizaciji u održavanju objekata u Bugarskoj.

Predsednik je dodao da je “sigurnost snabdevanja energijom izuzetno važna i za Bugarsku i za EU. Nadam se da će naše vlade takođe pregledati mogućnost direktnog snabdevanja gasom iz Rusije preko Crnog mora.“

Bugarska se nada da će druga cev mreže gasovoda “Turski tok,“ pod drugim imenom (možda “Balkan“ ili “Bugarski tok“), stići do luke Varna u Crnom moru, umesto na evropsku teritoriju Turske.

U intervjuu za ruski dnevni list Kommersant koji je objavljen istog dana, Radev je rekao da se bugarski zahtev za “Bugarski tok“ ne razlikuje od zahteva Nemačke za “Severni tok 2,“ dodajući da bi oba ova projekta bila kompatibilna sa zakonodavstvom EU.

godine je Borisova vlada otkazala projekat gasovoda Južni tok, koji je planiran da donese 63 bcm ruskog gasa godišnje ispod Crnog mora.

Zaista je postojao pritisak Evropske komisije da se otkaže ovaj projekat, ali je taj pritisak bio zasnovan na tekstovima u međuvladinom sporazumu, poput obećanja da će samo bugarske, ruske i grčke firme graditi gasovod na bugarskoj teritoriji.

Rusija se odmah okrenula Turskoj, zamenivši Južni tok sa projektom “Turski tok,“ pod kojim će prva cev dovesti ruski gas na evropsku teritoriju Turske.

Nije doneta nikakva odluka u vezi sa drugom cevi, a mogućnost da bi ona mogla stići do Bugarske još uvek postoji.

Radev je rekao da je u proteklim nedeljama bugarska vlada “izašla iz letargije“ u pogledu energetskih projekata sa učešćem Rusije.

“Znate da već postoje najave za ponovno pokretanje projekta nuklearne elektrane Belene, što podrazumeva učešće Rusije. Ministar energetike je takođe bio u Rusiji, sve to je pohvalno, ali je i dalje neaktivno,“ rekao je Radev.

Šest godina nakon što je on lično zaustavio izgradnju druge nuklearne elektrane u Dunavskom gradu Belene, Borisov je nedavno najavio planove za nastavak ovog projekta.

Webtribune.rs