ŠTA ZA SRBIJU ZNAČI I ŠTA SVE DONOSI SPORAZUM SA EVROAZIJSKOM UNIJOM..

Predsednici iz zemalja Evroazijske unije (EEU), odlučili su da otpočnu pregovore sa Srbijom o kreiranju zajedničke zone slobodne trgovine nakon čega bi, prema rečima ministarke za trgovinu EEU Veronike Nikišine trebalo da potpišu novi ugovor o tome.

Ovakav ugovor bi, manje više obuhvatio, ono što već imamo sa Rusijom, a to je slobodna trgovina za većinu proizvoda, osim što bi se proširio i na Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan.

– Ovaj sporazum podrazumeva ono što već imamo sa Rusijom, samo bismo se proširili i ona ostala istočna tržišta. Pogotovo, mogli bismo da privučemo investitore iz Kazahstana kojima bismo pokazali komparativne prednosti našeg tržišta, a to je bescarinski izvoz za najveći deo proizvoda. Ovo ne važi samo za automobile za koje se još pregovara o kvotama – ističe ekonomista Saša Đogović i dodaje:

– Naša je dodatna prednost što su zamrznuti ekonomski odnosi Rusije i Evropske unije, a postoji i zahlađenje sa Turskom. Ne bi bilo loše da prebacimo neke turske pogone u Srbiju, a odatle da ih plasiramo u Rusiju.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da sa Rusijom već imamo slobodnu trgovinu, ali da ne koristimo prednosti takve trgovine tamo gde možemo.

– Nismo dovoljno konkurentni, pa je ta trgovina između Srbije i Rusije, u stvari, poluslobodna. Rusija zateže oko izvoza automobila, traži pored kvota i kontrakvote. S’ druge strane, u poljoprivredi imamo sve prednosti slobodne trgovine, a ne uspevamo da zadovoljimo ruske zahteve, ni po količini, ni po kvalitetu proizvoda – zaključuje Stevanović.

Stevanović još kaže da ćemo sada imati slobodniji izlaz na ostala tržišta Evroazijske unije, ali ne uzda se preterano u njih.

Inače, EEU je zajednica država sa političkom, ekonomskom, vojnom, carinskom i humanitarnom saradnjom na području Evroazije. Evroazijska ekonomska unija je zvanično uspostavljena 1. januara 2015. godine.

Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom o uspostavljanju jedinstvenog trgovinskog režima bi trebalo da bude potpisan do kraja godine, izjavio je koordinator Centra za saradnju sa Rusijom u Privrednoj komori Srbije Dejan Delić i dodao da se našoj privredi tako otvara tržište od 182 miliona ljudi.

Delić je tim povodom rekao Tanjugu da to za srpsku privredu znači, pre svega, racionalizaciju dijaloga i dobijanje ‘adresara’ za razgovor o unapređenju bilateralne privredne saradnje.

„Još važnije je, na čemu će PKS, insistirati je dalja liberalizacija trgovine. Ne očekujemo lošije uslove od trenutnih, štaviše, tražićemo dalju liberalizaciju nepreferencijalnih proizvoda koji ne mogu da koriste bescarinski tretman, a to su sirevi, pre svega tvrdi, kao i šećer i duvanski proizvodi. Nama se otvara tržište od 182 miliona ljudi i to doprinosi jačoj investicionoj privlačnosti“, naglasio je stručnjak PKS.

Sagovornik Tanjuga podseća da Srbija trenutno ima bilateralne odnosno pojedinačne sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom ističući da ćemo imati sada i jedan zajednički sporazum sa Jermenijom i Kirgistanom.

„Očekujemo da pregovori počnu što pre, a samo finale i potpisivanje sporazuma očekujemo do kraja ove godine“, naveo je Delić.
On kaže da je danas, na primer, zvala vodeća svetska kompanija iz Francuske u oblasti farmacije i kozmetike da se raspita o ulasku na srpsko tržište zarad dobijanja domaćeg porekla proizvoda i izvoza na tržište EEU.

„Mi ćemo EEU predstaviti modele sporazuma o slobodnoj trgovini koje imamo sa EU, članicama CEFTA, EFTA i Turske i stoji poziv i kompanijama iz EEU za otvaranje proizvodnje ovde radi odlaska na treće tržište“, rekao je Delić.

On je naglasio da je to tržište EEU veoma važno za nas navodeći kao primer Rusiju koje ima prioritetni značaj.

„Mi u prvom kvartalu 2016. godine beležimo rast izvoza u Rusiju od 22 odsto. Tako da posle jedne nereprezentativne godine, zbog poznatih uslova, pada kursa rublje i pada cena i tražnje, kao i nesigurnosti – kurs rublje sada stagnira i pokazatelji našeg rasta izvoza od 22 odsto govore o povratku na prethodni trend izvoza koji je veći od milijardu dolara samo na tržište Rusije“, dodao je Delić.

(Telegraf, Tanjug)