SVET NA IVICI: AKO PEKING POKRENE RASPRODAJU 700 MILIJARDI DRŽAVNIH DUGOVA SAD- POČINJE RAT DO ISTREBLJENJA!

Narodna banka Kine snizila je kurs juanя do minimuma za 11 poslednjih godina. rdi amortizovanja udara carina koje je Donald Tramp uveo na kineski izvoz u SAD.

Ali, mnogi ekonomski eksperti su ubeđeni da prava oluja tek počinje. Neki čak procenjuju da će zvanični Peking početi da koristi i svoju „tešku artiljeriju“ – da će početi da rasprodaje američki državni dug koji drži.

Da li je Kina zaista spremna i za tu „krajnju meru“?

Slabljenje juana do odnosa 1:7 u korist američke valute pomoći će kineskim izvoznicima da se – uprkos Trampovim carinama – održe na američkom tržištu. Zato je Ministarstvo finansija SAD je već objavilo da je slabljenje juana „eskalacija trgovinskog rata“ (SAD i Kine).

Kina je najveći strani kreditor američke ekonomije i već drži 1,1 trilion američkih državnih obveznica. Međutim, rasprodaja bi i za nju bila dvosekli mač.

Rasprodaja bi značila „rat do istrebenja“ sa SAD, koji Pekingu uopšte nije potreban. A istovremeno bi se pojavio problem: u šta uložiti 1,1 trilion dolara?

Profesor Jelskog univerziteta Stiven Rouč, koji je bivši predsednik saveta direktor Morgan Stanley Asia, ocenio je:

„Kina raspolaže širokim arsenalom sredstava. Osim toga, Peking pred sobom ima veću vremensku  perspektivu nego predsednik SAD Donald Tramp. Činjenica da je Kina sopstvenu valutu upotrebila kao oružje – upućuje na zaključak i da je već spremna da smanjuje svoja ulaganja u dug vlade SAD. Uostalom, ona je 2013-te držala 1,3 triliona dolara našeg duga, a sada 200 milijardi $ manje“.

Ako Peking zaista počne da rasprodaje svoj deo američkog duga – posledice, po mnogim procenama, mogu biti katastrofalne.

Prve posledice – po tim procenama – biće panika na berzama i pad kursa dolara. Uz istovremeni pad vrednosti američkog državnog duga.

Slabljenje dolara išlo bi, međutim, na ruku američkim izvoznicima.

Samo rasplasavanje trgovinskog rata ugrozilo bi mogućnosti Pekinga da upravlja kursom juana.

Ovo najverovatnije isključuje za Kinu mogućnost masovne rasprodaje američkog duga. Mnogo su izglednije tzv. strateške prodaje američkih državnih obveznica.

Smatra se da bi Kina mogla prodati do 700 milijardi dolara američkih dugova. Samo, ne odjednom.

Tramp je u međuvremenu pozvao Kinu da ne odgovara na njegove carine, ali je Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu već objavilo da će Kina „ići do kraja“ iako „neki potcenjuju njene mogućnosti da se zaštiti“.