Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Iran je u nedelju najavio da više neće poštovati načela nukelarnog sporazuma postignutog 2015. godine, a odluka je usledila nakon što je u petak u Iraku ubijen general Kasim Sulejmani koji je bio jedan od vrhovnih vojnih lidera u Iranu.
Teheran je naveo da više neće poštovati limite kada su u pitanju zalihe i obogaćivanje uranijuma, kao i kada je reč o istraživanju nuklearnog naoružanja.
Ovo, međutim, nije prvi put da sa tim nuklearnim sporazumom postoje trzavice, a kako piše BBC, sporazum je „na aparatima“ još od kada je Donald Tramp odlučio da ga napusti u maju 2018. godine.
Tramp od početka kampanje protestuje protiv „lošeg sporazuma“ koji je postigao prethodni predsednik Barak Obama.
Šta je doneo nuklearni sporazum?
Sesti za pregovarački sto nije bilo lako. Iran i još šest zemalja, SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija i Nemačka, postigli su 2015. godine sporazum nakon godina tenzija i pokušaja Irana da razvije nuklearno naoružanje.
Iran je insistirao na tome da je njihov nuklearni program potpuno „miroljubiv“, ali međunarodna zajednica nije verovala u to.
Teheran je na kraju pristao da ograniči svoje nuklerane aktivnosti u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.
Jedan deo sporazuma odnosio se na uranijum. Obogaćeni uranijum koristi se za proizvodnju reaktorskog goriva, ali i za nuklearno oružje. Iran je imao dve fabrike, Nanac i Fordo, gde se uranijum ubacivao u centrifuge kako bi se izdvojio njegov izotop, U-235.
Osiromašeni uranijum, koji ima oko 3-4 odsto koncentracije U-235, može da se iskoristi za proizvodnju goriva za nuklearne elektrane.
Iran je u julu 2015. imao skoro 20.000 tih centrifuga. Do januara 2016. značajno je umanjio taj broj, a tone osiromašenog uranijuma prevezeno je iz Naneca i Fordoa u Rusiju.
Takođe, Iran je u to vreme gradio nuklearnu fabriku teške vode u gradu Araku. Utrošeno gorivo iz te teške vode sadrži plutonijum pogodan za nuklearnu bombu.
Iran se sporazumom saglasio sa time da da će fabrika da bude redizajnirana, te da neće proizvoditi plutonijum koji je pogodan za oružje i da će svo utrošeno gorivo da bude poslato van zemlje. Po sporazumu, zemlji neće da bude dozvoljeno da gradi jedan takav reaktor sve do 2031. godine.
Koliko brzo Iran može da napravi bombu?
U vreme kada je sporazum postignut, predsednik SAD bio je Barak Obama koji je tada izrazio nadu da će ovaj sporazum sprečiti Iran da svoj nuklearni program razvija u tajnosti. Iran se, kako je rekao, saglasio da bude nadgledan i proveravan.
Ono što je Iran pre sporazuma imao u svojim „skladištima“ bilo je dovoljno za proizvodnju između 8 i 10 bombi.
Procenjuje se da će prema trenutnom „iranskom vremenu“ za pravljenje nuklearne bombe biti potrebno oko godinu dana, ipak to bi moglo da bude smanjeno čak na pola godine ako se nivo obogaćivanja poveća na 20 odsto, na primer.
(Telegraf.rs/N.Z.)
