Ove nedelje su porasli strahovi da bi Moskva mogla da naredi vojni proboj kroz jugozapadnu Ukrajinu nakon ruskih vazdušnih napada na infrastrukturu u blizini obale Crnog mora i serije eksplozija u separatističkom regionu Pridnjestrovlja na zapadnoj granici Ukrajine.
Vojni razvoj događaja usledio je nakon nagoveštaja ruskog generala o pokušaju da se poveže sa pridnjestrovskim snagama, nakon čega bi se Kijevu onemogućio pristup južnom delu zemlje.
Ali vojni stručnjaci upozoravaju da – čak i ako postoji – takav ruski plan verovatno neće biti izvodljiv u bliskoj budućnosti s obzirom na logističke poteškoće i koncentraciju ljudi i opreme Kremlja u istočnoj Ukrajini.
– Šanse da se probiju do Odese i Pridnjestrovlja su male. Verovatno bi svi umrli ako bi pokušali – rekao je Sem Kreni-Evans, vojni analitičar u istraživačkom centru Kraljevskog instituta ujedinjenih službi sa sedištem u Londonu.
Umesto toga, ruske snage su trenutno fokusirane na napade severno od lučkog grada Marijupolja i južno od strateškog grada Izjuma, u pokušaju da opkole ukrajinske trupe na istoku zemlje.
Takozvana „bitka za Donbas“ mogla bi da bude duga i naporna, prema analitičarima, ostavljajući Moskvi malo opcija ako razmišlja da iz opkoljenog Hersona krene u pravcu Moldavije.
Moldavski separatistički region Pridnjestrovlje, deo zemlje gde živi oko 470.000 ljudi, nalazi se između Moldavije i Ukrajine i pod kontrolom je separatističkih vlasti od rata 1992. godine. Rusija tamo bazira oko 1.500 vojnika, koje naziva mirovnim snagama.
– Ako pogledate Herson, nema mnogo vojnika u poređenju sa Izjumom, gde se potencijalno 25.000 probijana jug – rekao je Kreni-Evans za „Moskou Tajms“.
Prema analitičarima, oko Hersona je raspoređeno između 7.000 i 11.000 ruskih vojnika. Pridnjestrovlje je udaljeno oko 300 kilometara od Hersona.
– Plan ostaje da se zauzmu istočni ukrajinski regioni Donjeck i Lugansk i da se zadrže južne teritorije koje je Rusija do sada zauzela – rekao je Dmitrij Gorenburg, istraživač ruske bezbednosti u istraživačkom centru CNA sa sedištem u Virdžiniji.
Spekulacije o ruskom prodoru kroz jugozapadnu Ukrajinu počele su u petak, kada je general Rustam Minekajev, zamenik komandanta ruskog centralnog vojnog okruga, rekao da je „kontrola nad jugom Ukrajine još jedan izlaz u Pridnjestrovlje, gde takođe postoje činjenice o ugnjetavanju stanovništva koje govori ruski“.
Nakon toga u ponedeljak su usledile eksplozije u sedištu pridnjestrovskih službi bezbednosti, a u utorak eksplozije na dva pridnjestrovska radio-tornja. Moldavske vlasti saopštile su u utorak da su napadi bili „izgovor“ za podsticanje tenzija u regionu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Moskva pomno prati situaciju u Pridnjestrovlju i izrazio „zabrinutost“ zbog nasilja.
Ipak, uprkos ovim događajima, analitičari kažu da je malo verovatno da će Rusija pokrenuti napad prema zapadu u pokušaju da se poveže sa ruskim snagama baziranim u separatističkom regionu, i da je Minekajev verovatnije iznosio ono za šta se Rusija nada da će jednog dana biti moguće.
– Ovo je bila izjava koja je ohrabrila trupe, a nerevidirani ruski ratni ciljevi – rekao je Gorenburg. Minekajev ne vodi operacije u južnoj Ukrajini i nije figura koju biste očekivali da izlaže vojne ciljeve Rusije, dodao je on.
Da bi uopšte počela da razmišlja o proboju na zapad, Rusija bi prvo morala da iskoristi superiornost koju ima u vazdušnim i pomorskim snagama.
Potonuće raketne krstarice Moskva, vodećeg broda ruske crnomorske flote, ranije u aprilu dovelo je do opreznijeg pristupa ruske mornarice, navodi Gorenburg. Umesto toga, Rusija polako potvrđuje svoju dominaciju u vazduhu.
– Letovi ruskih vazduhoplovnih snaga porasli su za 150 odsto tokom prošle nedelje, oko 300 ih je dnevno, a to će biti opasno za Ukrajince – rekao je Kreni-Evans.
Konkretno, izgleda da je Rusija pojačala napade na ciljeve u i oko grada Odese na jugu zemlje. Ruski raketni napad u utorak uništio je most preko ušća Dnjestra zapadno od Odese, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Takođe je bilo nekoliko raketnih napada na lučki grad u nedelju, od kojih je najmanje jedan doveo do civilnih žrtava.
Ovi udari bi mogli da budu deo šireg ruskog plana da se ukrajinske snage gurnu u manje džepove i preseku njihove linije snabdevanja, što bi dovelo do dugotrajne nestašice hrane, municije i opreme za protivvazdušnu odbranu, kaže Kreni-Evans.
– Rusi su imali početne planove za Moldaviju. Ostavljaju ta vrata otvorena – rekao je Kreni-Evans.
Za Ukrajinu, uspešna odbrana od ruskog vojnog pritiska na jugu zavisiće od njene sposobnosti da apsorbuje ove vazdušne udare i da se ponovo grupiše.
Ako vojne vlasti u Kijevu mogu da zaštite svoje rezerve ljudstva i opreme i obezbede nastavak isporuke oružja iz zapadnih zemalja, možda bi mogle da razmišljaju o pokretanju kontranapada u narednim mesecima.
– Ali pre nego što uopšte počnu da razmišljaju o zauzimanju teritorije, moraju da prežive – rekao je Kreni-Evans.
(Mediji)