TAJNA PUTINOVA STRATEGIJA ZA RUŠENJE AMERIKE: Plan je već započet- evo u kojoj je fazi i šta se ustvari dešava..

Rusija pušta SAD da preteraju pre nego što se sve sruši oko njih. Nasilnicima je važno da uvek pobede. Jer, kada se njihova slabost pokaže, oni više ne mogu biti nasilnici. Carstva ne počinju kao siledžije. Ona počinju kao reakcija na poslednje Carstvo koje je postalo siledžija nakon čega je propalo.

Carstva moraju da pribegavaju nasilju pred kraj, jer su ona fundamentalno slaba. Svi oni preteraju kroz valutnu degradaciju koja, zauzvrat, degradira kulturnu prednost koju je društvo imalo u odnosu na prethodno Carstvo.

Donald Tramp najbolje od svih zna kako je biti nasilnik. Međutim, diskutabilan je taj njegov status nasilnika. On je nestalna figura čija je nepredvidivost predvidiva. Verovatno je pošteno reći da je Trampova nasilnost samo još jedna taktika, piše Tomluongo.me

Dakle, kao šef SAD-a, Carstva u ranim fazama kolapsa, fundamentalno oslabljenim od strane dve generacije izgradnje carstva nakon neuspeha Breton Vudsa, Tramp će maltretirati svoju opoziciju jer zna da je Carstvo kog se ne plaše zapravo ono koje će uskoro ismevati.

A kada se to dogodi, igra je gotova.

Tramp shvata da SAD više ne mogu sebi priuštiti plaćanje institucionalnog poretka koji je nastao posle Drugog svetskog rata. Evropa je obnovljena, ali je EU u procesu rušenja zbog globalizma.

I Nemačka je ta koja ima koristi.

Dakle, ako se suprotstavljate Carstvu, bez obzira na vašu politiku, gledanje Trampa kako se iskaljuje na G-7 i, konkretno, na Nemačku, treba biti pozdravljeno.

Međutim, ono gde bi trebali biti zabrinuti jeste to kako je to isto nasilje usmereno na Rusiju i Iran. Da podsetimo, niko drugi nego Henri Kisindžer je savetovao Trampa o Ukrajini i Krimu početkom 2017. godine.

A nakon što pogledamo način na koji Tramp sprovodi odnos sa Rusijom, jasno je da sada Kisindžer ima jači uticaj na Trampa nego što je iko mislio.

Kako se Kremlj okreće

Realnost je bila  da su Tramp i Putin bili u kontaktu kako bi osigurali kontrolisani mali direktan sukob između američkih i ruskih snaga u Siriji, ali to nije dokaz da je Tramp na bilo koji način bio mekan prema Rusiji.

Neizazivanje nuklerno naoružane zemlje nije dokaz dosluha, nego samo rada funkcionalnih ćelija mozga, što ne možemo tvrditi za većinu Trampovih kritičara.

Ovo je princip rada koji je vladao i na  samitu između Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong-una. Tramp je bio pametan da se sastane sa Kimom, koji je nadigrao SAD tokom poslednjih pet godina, tako što je postigao status nuklearnog naoružanja.

To je prisililo SAD da sedne za sto, a Tramp je, pametno, iskoristio priliku da spasi obraz i izabere mir.

Ista stvar nije na vidiku sa Rusijom danas.

Kremlj je krenuo dalje. Želeo bi bolji odnos sa Vašingtonom, ali nema iluzije da će se dogoditi. Putinovom zalugom nije isključen razgovor sa Trampom, ali kao što Alister Kruk danas ističe, ima malo dobrih razloga da to uradi.

Tramp je prešao toliko granica sa svojom politikom inspirisanom Kisindžerom kako bi prisilio Rusiju da odbaci svoj prisan odnos sa Kinom kroz ekonomsku i političku agresiju da se malo toga može postići pričanjem o bilo čemu sem o vremenu.

Čuvajte se kazana

Da bi porazili siledžiju, morate ga pustiti da pretera. On se mora osećati sigurno u vašoj prividnoj pasivnosti.

Već više godina vidimo kako se ove stvari odigravaju širom sveta u odnosu na Rusiju, naprimer u Siriji i u Evropi. Napadi su i vojni, Sirija i Ukrajina, i finansijski, gasovod Severni tok 2.

Putin je primio toliko udaraca u bradu da odnos SAD-a i Rusije mnogo podseća na bitku gde je Muhamed Ali dozvolio Džordžu Formanu da ga udara iz runde u rundu, preterujući sve do beskorisnog pokušaja da nokautira Alija.

A kada su Formanove ruke osećale klonulost, a njegove noge bile poput želea, Ali je udario toliko jako i brzo da je zapanjio svet.

Ruskom vojnom strategijom dominira ova vrsta razmišljanja. Namamite svog protivnika. Kreirajte slabu tačku i dozvolite mu da napada iznova i iznova. Dozvolite mu da misli da pobeđuje.

Dakle, evo gde smo danas:

1. Ako Tramp bude uspešan u tome da zastraši Nemačku svojim režimom sankcija, to će, zauzvrat, dovesti Iran pod težak pritisak finansijski i društveno.
2. To bi ipak moglo dovesti do zvaničnog povlačenja IRGC Kuds snaga iz Sirije. Još jedna pobeda.
3. Ali, to će se dogoditi samo ako SAD napuste granični prelaz u Al-Tanfu. Mala cena za plaćanje.
4. Vlada Nemačke je sve više na klizavom terenu jer Alternativa za Nemačku čini njen život nepodnošljivim u Bundestagu, a partner Horst Sihofer iz CSU, kao ministar unutrašnjih polova, otvoreno se protivi njenoj migrantskoj politici.
5. SAD pregovaraju o sporazumu sa Turskom za kontrolu Manbija, eventualno da naruše odnos Rusije sa Erdoganom, držeći Turke u Siriji da komplikuju mirovne pregovore.
6. U vojnom sukobu u Ukrajini je verovatno da će u narednih nekoliko nedelja vojska Ukrajine napasti Donbas.
7. Ovo uvlači neuspešnu Porošenkovu vladu u problem pre izbora i dovodi Putina u situaciju da vojno interveniše i tako opravda još više sankcija.“
8. Tramp otovoreno vezuje sankcije i normalizaciju trgovine sa gasovodom Severni tok 2 u besramnim pregovaračkim taktikama u stilu mafije dodatno komplikujući život Merkelove.
9. Još pet ruskh kompanija je sankcionisano ove nedelje zbog “sajber napada.“
10. On otvoreno preti velikim multinacionalnim kompanijama koje posluju u SAD zbog toga što su deo Severnog toka 2 koji Amerika nastoji da sruši.

Mislimo da shvatate poentu.

Poenta je da je to klasično ponašanje nasilnika. Tramp je potpuno posvećen toj politici.

Kada počnete sa sankcijama i pretnjama, ne možete prestati. Nastavljate sa tim do kraja ili vas prozivaju da blefirate. Sa Evropom, Tramp drži adute. Oni zavise od SAD-a, a njihova slabost će biti američka dobit u narednih godinu ili dve. Evropska kriza suverenog duga će eksplodirati, a SAD će imati ogoromne inostrane prilive.

To će biti velika pobeda, ali neće biti konačna pobeda. A u pobedi nad Evropom, to ga postavlja u red za veliki gubitak; borba za Bliski istok i integraciju Evroazije.

Njegov gambit sa Rusijom i Iranom postaje kocka za sve ili ništa. Tramp samo što nije krenuo punom snagom. Pasivnost Rusije, Irana i Kine ga je ohrabrila. Međutim, bezobzirnost Obamine administracije u Ukrajini i Siriji mu je dala loše karte i mali ulog.

Još uvek nije dobio bitku na Bliskom istoku. Naravno, dospeo je u naslove, ali su Putin, Rohani, Nasarlah i Asad osvojili sve važne okršaje. Svaka pobeda koju je Tramp dobio je bila laka za osvojanje.

Iran želi da ostane u Siriji koliko i Putin želi da interveniše u Donbasu. Dakle, isterivanje Irana iz Sirije je lako. Sve što Tramp treba da uradi jeste da ode. Izraelu se to neće dopasti, ali to neće biti njihova odluka. Putin je to jasno rekao Netanjahuu kada je bio u poseti Moskvi.

Kurdi su ti koji donose tu odluku za Trampa, sada kada oni otvoreno pregovaraju sa Damaskom nakon što im je Tramp zabio nož u leđa po pitanju Manbija.

Bez podrške Kurda, SAD uopšte neće moći da ostanu u Siriji.

Dakle, kada stignemo do kraja partije, Tramp neće imati adute. A klasični ruski pakleni kotao će se srušiti oko njega. A gubitak tamo će biti kraj američkog carstva u inostranstvu.

A svet će se radovati.

Webtribune.rs