Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Kada su američki senatori glasali za novi paket sankcija protiv Rusije, teško da su mogli da pretpostave da će njihova dejstva izazvati ne samo oštru diplomatsku reakciju vodećih zemalja Evropske unije, nego i to da se u evropskoj informacionoj sferi pojavi tema evropskih sankcija SAD.
Američki senatori su glasanjem za dodatne sankcije Rusiji rešavali unutrašnja politička pitanja i pokušavali da ograniče slobodu spoljnopolitičkog manevrisanja za predsednika SAD Donalda Trampa, navodi u komentaru za RIA Novosti Ivan Danilov, autor bloga „Krimson alter“.
Specijalizovana ekonomska agencija „Plats“, koja pripada američkoj grupi kompanija „S i P global“, 20. juna je saopštila svojim čitaocima da se „u Berlinu već razgovara o sankcijama protiv SAD“ u kontekstu neophodnosti da se zaštiti evropsko energetsko tržište od američke ekspanzije, koja se služi novim sankcijama Rusiji.
Prema oceni agencije, čak i ako novi paket sankcija prođe kroz Kongres SAD i ako ga potpiše predsednik Tramp, neće uticati na izgradnju „Severnog toka 2“, ali će zato odnosi SAD i EU biti ozbiljno narušeni.
Ova ocena i informacije o „sankcijama protiv SAD“ interesantne su zato što „Plats“ nije medijska kuća, nego veoma uticajan specijalizovani servis za isporučivanje suvih i tačnih informacija o cenama i trendovima na svetskom energetskom tržištu i, samim tim, nema interes za dodatne klikove ili preglede, a njegovi korisnici su u najvećoj meri profesionalci nafto-gasnog sektora koji ne uvažava skandaloznost nego realističnost procena, ukazuje Danilov.
Kao demonstraciju reakcije evropskih činovnika na pokušaj američkih senatora da sabotiraju izgradnju „Severnog toka 2“, „Plats“ navodi listu znaka uzvika koje su upotrebile nemačke i austrijske diplomate prilikom sastavljanja teksta saopštenja koje osuđuje novi paket sankcija.
Rezultat „kvantitativne lingvističke analize“ je interesantan: normalan broj uzvičnika u diplomatskim dokumentima ove vrste je nula, a u nemačko-austrijskom dokumentu ima ih više od trideset, što je diplomatski ekvivalent prelaska na povišeni ton ili čak na vikanje.
Zbog čega su ministar inostranih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel i kancelar Austrije Kristijan Kern odlučili da se „izviču“ na svoje američke partnere?
Navešćemo nekoliko značajnih citata:
„Ne možemo da prihvatimo pretnju sankcijama protiv evropskih kompanija koje žele da doprinesu širenju evropskih energetskih isporuka!“
„Pitanje isporučivanja energije u Evropu je stvar Evrope, a ne SAD!“
„Interesi spoljne politike ne mogu da se mešaju s ekonomskim interesima. Još ima vremena i mogućnosti da se to spreči!“
„’Plats‘ nije jedini izvor informacija o mogućim evropskim sankcijama Americi. U intervjuu agenciji Rojters ministar ekonomije Nemačke Brigita Cipris najavila je neke „kontramere“ protiv SAD koje bi mogle da budu usvojene ukoliko Tramp potpiše novi paket sankcija.
Stav Nemačke i Austrije izložen je vrlo razumno, ali moglo bi se pretpostaviti da tu ozbiljnu ozlojeđenost dele i druge zemlje. Ali nije baš tako. U kontekstu specifičnog ustrojstva Evropske unije odlično radi shema „Nemačka plus Francuska – to je već većina“.
Zvanični predstavnik Vlade Francuske takođe se oglasio povodom novog sankcionog paketa u maksimalno negativnom tonu, podsetivši Ameriku na neophodnost da usklađuje spoljnu politiku s „partnerima u G7“, čime je, nesumnjivo, iznervirao američke senatore koji su odavno zaboravili značenje pojma „koordinacija“.
Ako posmatramo situaciju s tačke gledišta interesa evropskih energetskih kompanija koje su akcionari „Severnog toka 2“ i ne žele da vide na evropskom tržištu skupi američki tečni gas, evropske sankcije bi, napominje autor, trebalo da budu usredsređene ne na nanošenje ekonomske štete SAD, nego na sabotiranje američkih pokušaja da se osvoji evropsko energetsko tržište.
Takav pristup će biti veoma pogodan i za evropske političare, pošto ne stvara dodatni teret za evropsku ekonomiju ili trgovinske odnose i pritom štiti evropsku ekonomiju od neophodnosti da kupuje tri puta skuplji američki gas, kao i od zavisnosti od američkih gasnih isporuka.
U ovim uslovima banalna zabrana izvoza američkog tečnog gasa u zemlje EU mogla bi da postane efikasna kočnica za američke pokušaje da utiču na evropsko tržište i da se uvuče u džep evropskih industrijalaca i gradskog stanovništva, a takva mera može da naiđe na široku podršku javnosti.
Očigledno je da ova zabrana nije baš u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije, ali i moguće sankcije protiv evropskih gasnih kompanija su, takođe, grubo narušavanje istih pravila, napominje Danilov.
Najvažnije u ovoj situaciji je to što nepromišljena dejstva američkih senatora-rusofoba dovode do ubrzanja „geopolitičkog razvoda“ Evropske unije i SAD.
Prvi put na evropskom informativnom prostoru razgovara se o sankcijama protiv Amerike, a evropske diplomate i činovnici oštro kritikuju američke partnere koji su se odavno navikli na potpunu evropsku pokornost.
„U tom kontekstu dođe nam da poželimo američkim senatorima, koji kroje zakone, mnogo uspeha i da nastave tu istu bezumnu politiku koju sprovode sada“, navodi Danilov.
Čak i ako se to bude dalje nastavilo, razdor između Evropske unije i SAD, prema mišljenju autora, dogodiće se mnogo brže nego što se pretpostavljalo, a biće mnogo teže da se on zaustavi.
Sudeći po saopštenjima američkih medija, predsednik Tramp sve to razume i zbog toga pokušava da postigne da se ublaži tekst senatskog sankcionog paketa, ali teško da će u tome postići značajne uspehe.
Politička elita SAD navikla se na nekontrolisanost i nezakonitost, načisto zaboravivši na neophodnost da ponekad uzme u obzir interese svojih evropskih partnera.
„I to je odlična vest za Rusiju“, zaključuje Ivan Danilov.
(Izvor: rs.sputniknews.com)
