Udarna grupa nosača USS Harry S. Truman je napustila pomorsku stanicu Norfolk u Virdžiniji, na istočnoj obali, 11. aprila.
Nosač aviona je bio u pratnji krstarice za vođene rakete USS Normandy, razarača vođenih raketa USS Burke, Bulkeley, Forest Sherman i Farragut, i razarača USS Jason i The Sullivans. Udarna grupa ima 6.500 mornara i vojnu jedinicu Carrier Air Wing One.
Nedavna objava o ruskom hipersoničnom raketnom sistemu Kinžal je načinila ova plovila efektivno zastarelim, što znači da su brodovi i njihove posade u suštini otplovile u istorijsku deponiju.
Čak i bez nedavne nadogradnje sistema Kinžal, iskustvo britanske flote u Folklandskom sukobu ilustruje ranjivost ratnih brodova na nisko leteće rakete. Osim potapanja HMS Sheffield-a i Sir Galahad-a, gotovo svaki britanski brod je pogođen najmanje jednom od argentinskih raketa Exocet proizvedenih u Francuskoj – sistem oružja koji je već tada bio star 20 godina.
Exocet raketa potapa HMS Sheffield tokom Folklandskog rata.
Navodno, jedina stvar koja je spasila britanske snage od uništenja je bilo to što su Argentinci pogrešno shvatili podešavanja visinometra njihovih raketa. Rusi neće napraviti istu grešku!
Ove činjenice su, naravno, poznate američkim vojnim planerima i – pretpostavljamo i nadamo se, jer je njegova dužnost da zna – Donaldu Trampu. Ipak, američka flota se sada približava obali Sirije, gde će se sastati sa američkim i drugim NATO ratnim brodovima koji su već na položaju. Zajedno će napraviti jedno veliko jato glinenih golubova.
Ako ljudi koji pritiskaju Trampa uspeju da ga navedu na to da pokrene novi napad na Siriju (a moramo očekivati novi napad pod lažnom zastavom) i ako masivno povećanje vatrene moći NATO-a znači da dovoljno raketa prolazi do dovoljno meta da ubiju Ruse, tada Putin zaista nema drugog izbora nego da potopi američku flotu.
Nema izbora jer bi, bez obzira na to koja je opasnost od toga da to učini, nereagovanje signaliziralo ruski poraz i povlačenje u Siriji, što bi, naravno, dovelo do brze eskalacije vojnog pritiska protiv Libana i Irana, i značilo bi da kada se Imperija onda prebaci na napad na Rusiju, njeni najpouzdaniji saveznici će već biti poraženi.
Znači, Putin će narediti uništenje američke flote, a sat vremena kasnije, sve što je preostalo jesu krhotine i leševi u nekim naftnim mrljama – i neke “sjajne“ fotografije i video snimci kako bi se ilustrovala Trampova deklaracija rata zbog “ruskog smrtonosno podmuklog napada na američke humanitarne snage.“
Zvuči poznato? Trebalo bi. Jer ovde ne mislimo samo na USS Maine, Lusitaniu i Tonkinski zaliv. Navika Vašingtona da upotrebljava potopljene brodove kao povod za rat je takođe uključivala i Perl Harbor.
U slučaju da vam treba podsetnik, evo samo jednog primera od mnogih kratkih video snimaka o istini o japanskom napadu 7. decembra 1941. godine koji objašnjava kako je Ruzvelt unapred imao obaveštajne podatke o planiranom napadu, ali je odlučio da ih ne prosledi floti usidrenih glinenih golubova.
Manje-više zvanični izgovor (krivica predsednika nikada nije formalno priznata) jeste da bi upozorenje flote takođe dojavilo Japancima da su njihovi pomorski kodovi već bili razotkriveni. Ali, naravno, istina je da namerno nije upozorio flotu jer je znao da će žrtva podstaknuti američki narod da uđe u rat protiv Hitlera kom su on i oni oko i iza njega bili posvećeni, ali se američki narod protivio.
Okolnosti su ovog puta, naravno, nešto drugačije, i pored toga što svi i sa površnim znanjem o sposobnostima ruske rakete već znaju da je 6.500 mornara “na svom putu do Samare.“
Što Donalda Trampa čini ili kriminalno nekometentnim, lošim poker igračem ili potpuno kontrolisanom marionetom psihotične AngloCionističke elite. Ako je on nešto od prve dve stvari, onda, naravno, i dalje postoji šansa da bi on na katastrofu mogao odgovoriti treptanjem i povlačenjem. U tom slučaju, elita će iskoristiti ljudsku tragediju i njegovo poniženje da ga uklone sa funkcije (što sa njihove tačke gledišta nije loša utešna nagrada).
Ali ako je on ovo treće, onda će “šok“ napad na američku flotu dovesti do trenutnog proglašenja Trećeg svetskog rata.
Zaista, ako stvari odu toliko daleko, onda jedina stvar koja realno predstavlja šansu za zaustavljanje AngloCionističkih ratnika u njihovim namerama jeste da ruski napad i njegov rezultat budu toliko razorni pokazatelji “šoka i straha“ da im onemoguće da ignorišu istovremeno javno upzorenje Putina Netanjahuu da će svaki dalji američki neprijateljski odgovor postaviti Izrael direktno na liniju vatre.
To bi možda moglo biti dovoljno da neokonzervativci odstupe. Ako ne, onda će doći do Trećeg svetskog rata. On možda neće odmah postati nuklearni, ali čak i dok je konvencionalni, sve će se promeniti:
Disidentski antiratni glasovi kao što je ovaj će brzo biti ućutkani zahvaljujući cenzuri i kazni; sinovi i ćerke će biti regrutovani; porezi će strmoglavo porasti – i život će teći sa konstranto prisutnim strahom da će se, kada Kina uđe u rat protiv Vašingtona i njegovih klijentskih država, plima toliko brzo okrenuti protiv “demokratskih saveznika“ da će njihove “humanitarne rakete“ završiti sa nuklearnim bojevim glavama.
Webtribune.rs