Trampova administracija je preusmerila nosač aviona “Abraham Linkoln” na Bliski istok.
Nosač aviona je preusmeren jer se očekuje da će Iran odustati od dogovorenih obaveza da zamrzne svoj nuklearni program.
Predsednik Donald Tramp nalazi se najbliže vojnom sukobu s Iranom u svom dosadašnjem mandatu, nakon što je preusmerio ratne brodove na Bliski istok kako bi odgovorili na ono što su zvaničnici u ponedeljak nazvali “pojačanim pretnjama Irana američkim vojnicima i objektima”, prenosi Politico.eu.
Vršilac dužnosti ministra odbrane SAD Patrik Šenahan saopštio je da je odobrio slanje udarne grupe brodova na čelu s nosačem aviona, kao i slanje bombardera na područje Bliskog istoka zbog, kako tvrdi, “kredibilne pretnje snaga iranskog režima”.
“(To slanje) predstavlja razumno preraspoređivanje snaga kao odgovor na nagoveštaje kredibilne pretnje snaga iranskog režima”, naveo je šef Pentagona na Tviteru.
On je dodao da SAD “pozivaju iranski režim da prestane s provokacijama”.
“Smatraćemo iranski režim odgovornim za bilo koji napad na američke snage ili naše interese”, napisao je na Tviteru Šenahan, prenosi Rojters.
U ponedeljak, portparol Pentagona Čarls Samers rekao je da taj potez “osigurava da imamo snage koje su nam potrebne u regionu kako bismo odgovorili na nepredviđene situacije i branili snage i interese Sjedinjenih Država u regionu”.
On je dodao da SAD ne traže rat sa iranskim režimom, ali da će braniti američko osoblje, saveznike i interese u regionu.
Situacija je naglo eskalirala od kada je Tramp prošlog meseca označio Iransku revolucionarnu gardu kao terorističku organizaciju, a neki visoki zvaničnici Pentagona upozorili da bi to moglo dovesti do osvete Irana ili njegovih saveznika protiv Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, uključujući Izrael.
Rastuće tenzije sada izazivaju strahove da bi iznenadni potez sa bilo koje strane, čak i ako ne bi bio planiran, mogao da dovede do vojnog sukoba, piše Politico.ru.
Potencijal Irana za odmazdu regionu brine američke zvaničnike, posebno u Iraku, gde su iranske naoružane šiitske milicije napadale američke trupe i objekte u prošlosti. Oko 5.200 američkih vojnih lica još se nalazi u toj zemlji.
Iran je uključen u nekoliko diplomatskih i vojnih sukoba sa saveznicima SAD na Bliskom istoku, uključujući Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, koji su podržali poteze SAD protiv Teherana.
U Jemenu, na primer, Iran podržava pobunjenike u borbi protiv saudijske vojne koalicije koju podržava Amerika.
Arapski diplomata, koji podržava stav Trampove administracije prema Iranu, govorio je ne želeći da otkrije identitet zbog osetljive prirode ove teme, takođe je rekao za Politiko da će “Iran, ako uzvrati, to verovatno biti osveta u regionu: Jemenu, Iraku”.
Trampova administracija je proteklih meseci preduzela brojne akcije kako bi stegnula omču oko iranskog islamističkog režima.
To uključuje i pokušaj da se prihodi od nafte u Iranu spuste na nulu. SAD su nedavno saopštile da više neće “gledati kroz prste” onima koji uvoze iransku naftu, među kojima su Indija i Kina. Nije jasno da li će te zemlje sarađivati, uprkos pretnji sankcija sa kojima bi se mogle bi se suočiti ako nastave trgovinu naftom sa Iranom.
Usled ovih tenzija i iranska valuta nastavlja da pada i nalazi se na najnižoj tački od oktobra 2018, prema Bonbast.com, prenosi Politiko.
(Tanjug)