Home / TEMA DANA / TURSKI PROJEKAT VEKA ILI PREVARA U DOGOVORU SA ZAPADOM- DA LI JE UGROŽENA RUSIJA?!

TURSKI PROJEKAT VEKA ILI PREVARA U DOGOVORU SA ZAPADOM- DA LI JE UGROŽENA RUSIJA?!

Najveći infrastrukturni megaprojekat u istoriji savremene Turske uskoro će biti započet.

Krajem juna ove godine, na svečanoj ceremoniji, predsednik Turske Redžep Taip Erdogan daće znak za početak ostvarenja cilja o kom je razmišljao još u XVI veku sultan Sulejman Veličanstveni.

Reč je o izgradnji kanala „Istrambul” koji će, spajajući Crno i Mramorno more, postati alternativa Bosforu. Glavni cilj je, prema zvaničnim saopštenjima, rasterećenje Bosfora i umanjenje rizika od mogućih havarija.

Erdogan će lično položiti kamen-temeljac u osnovu jednog od šest mostova koji će spajati obale ove nove pomorske arterije. Projekat je od velikog značaja kao podrška ekonomiji Turske, koja je pretrpela velike štete od korona-krize.

Ujedno, to bi bio i oblik podizanja rejtinga predsednika Erdogana i njegovih političkih sledbenika pred izbore koji se održavaju 2023. godine.

Međutim, projekat nosi sa sobom ozbiljne ekološke i geopolitičke rizike. Turski predsednik je već potvrdio da će ovaj kanal moći koristiti ne samo trgovački, već i vojni brodovi.

O gradnji ovog kanala govorilo se puno i ranijih godina. Prvi projekat je zamislio još sultan Sulejman Veličanstveni, a u XVIII veku sultan Mustafa III dva puta je pokušao ostvariti ideju, ali to nije uspeo iz finansijskih razloga.

Erdoganove namere da realizuje projekat poznate su još od 2011, jer je još tada obećavao da će iste godine postaviti kamen-temeljac. Tada su izneti i određeni detalji finansiranja plana. Prema tadašnjim podacima, izgradnja bi koštala oko 15 milijardi dolara, od kojih bi oko 1,5 milijarda bilo utrošeno na izgradnju mostova.

Planirano je pokrivanje troškova u toku deset godina na račun tranzitnih taksi. Dužina kanala biće oko 45 kilometara, širina 150 metara, dubina 25 metara, a propusna moć oko 160 plovila na dan, što bi bilo više od propusnosti Bosfora, koji ima kapacitet od 118 do 125 plovila na dan.

Turski prolazi su izloženi velikom prometu. Godišnji broj brodova koji prolaze koroz Bosfor i Dardanele je oko 45.000, od čeka je oko 9.000 tankera. Kako se očekuje, izgradnja kanala će trajati sedam godina.

Da je ovaj projekat opravdan, ne govori samo rasterećenje Bosfora, već i istinski rizik od havarija. Jedan od poslednjih incidenata dogodio se proleća ove godine: tanker Rava koji je plovio iz Novorosijska počeo je da udara u obalu zbog kvara na upravljačkom sistemu, pa je zbog toga kompletna plovidba kroz Bosfor obustavljena.

Februara 2019. godine, zbog lošeg vremena, ali i novih pravila o prolasku brodova koja su uvele turske vlasti, u Bosforu su se pojavili veliki redovi brodova, koji su izazvali pravu paniku na tržištu nafte.

Turske vlasti se nadaju, pored ostalog, da će povećati turističku privlačnost turske obale i povećati strateški značaj Istambula. Na obalama kanala biće izgrađena dva veštačka grada, svaki na po jednoj obali. Očekuje se povećanje broja radnih mesta, što bi predstavljalo još jedno popravljanje ekonomskih posledica nastalih pandemijom korona-virusa.

Projekat je opravdan i sa ekološkog aspekta, posebno zbog umanjivanja rizika od havarija sa naftnim tankerima. Međutim, postoje i protivnici „bezumnog projekta”, koji razmišljaju na drugačiji način. Ekrem Imamoglu, kao najveći kritičar ove inicijative, nazvao je projekat „izdajom”.

Po njegovom mišljenju, kanal će uništiti vodne resurse Istambula i učiniće celu okolinu nepogodnom za život ljudi. Zaista, u blizini trajektorije budućeg kanala nalazi se jezero Terkos i hidroakumulacija Sazlidere, koji obezbeđuju četvrtinu pitke vode potrebne gradu. Ekolozi ukazuju i na rizik izumiranja stotina vrsta ptica-selica i uništenje kompletne ekološke ravnoteže Mramornog mora.

Ankara, kao članica NATO pakta, dala je izjavu da će i vojni brodovi biti u mogućnosti da koriste novi kanal, ne precizirajući da li će se na njega odnositi sporazum iz Montrea sklopljen 1936. godine.

Ovim sporazumom Turska je dobila kontrolu nad moreuzima, s tim da je garantovan slobodnan prolaz civilnim brodovima u doba mira, ali je određen niz ograničenja za tranzit ratnih brodova koji ne pripadaju crnomorskim državama, kao i ograničenja njihovog boravak u Crnom moru. Za poštovanje sporazuma danas je naročito zainteresovana Rusija.

Nije jasno da li su izjave koje u vezi sa sporazumom iz Montrea daje Erdogan dnevnopolitičke prirode i služe samo u svrhu predizborne kampanje, ili je u pitanju nešto krupnije. Televizija Haberturk prenosi njegove reči:

„Kanal „Istambul” nema nikakve veze sa konvencijom iz Montrea. Taj kanal će za nas predstavljati dostignuće, jer će pomoći da se rastereti moreuz Bosfor”. Dodao je i to da se sporazum iz Montrea odnosi isključivo na Bosfor. Na sastanku sa studentima istambulskog univerziteta, koji je preneo preko Tvitera, rekao je: „Prema tome, ovde dobijamo sopstvenu nezavisnost, suverenitet”.

Postoji ozbiljna opasnost da ovaj kanal, pored rasterećenja prolaza, ima za perfidni cilj izigravanje sporazuma iz Montrea, jer bi ratni brodovi necrnomorskih zemalja, pre svega NATO pakta, dobili pravnu mogućnost prisustva svojih ratnih brodova velikog deplasmana u crnomorskoj akvatoriji.

Prema rečenom sporazumu, u Crno more mogu uplovljavati samo brodovi do 45.000 tona. Ukoliko bi se tumačilo da za novi kanal sporazum ne važi, ubuduće bi mogli uplovljavati i brodovi znatno većeg deplasmana, što bi značilo znatno ozbiljnije ugrožavanje bezbednosti Rusije, kao strane najzainteresovanije za poštovanje sporazuma.

Očigledno, pored novog infrastrukturnog projekta, mogu se očekivati i nove geopolitičke zategnutosti u inače politički uzburkanom regionu Crnog mora.

(Pravda.rs)

Check Also

OTKRIVENO: OVAKO JE ZAISTA UHAPŠEN VELJA NEVOLJA- U SEPTEMBRU POČINJU MASOVNI PROTESTI..!

Ivan Ivanović, predsednik Konzervativnog pokreta NAŠI, bio je gost Srbin.info i pričao o najaktuelnijim političkim …