Upada li Tramp u klopku?

Piše: Patrik Bjukenen

Pred nama je sudar predsednika Donalda Trampa i specijalnog istražitelja Roberta Milera

S obzirom na hrabrost koju je pokazao kao prvi senator koji je podržao Donalda Trampa, Džef Sešons (na slici ispod levo) zaslužuje bolji tretman svog šefa od Tviter blaćenja, koje odnedavno dobija. Ne samo što je državni tužilac bio lojalan Trampu i njegovoj agendi već i zato što ima poštovanje i naklonost bivših kolega u Kongresu i na širem planu populista i konzervativnih krugova u zemlji.

Trampovi tvitovi o Sešonsu samo demorališu njegovu bazu. Ipak, predsednik ima pravo da bude razočaran i besan. Jednogodišnja FBI istraga o ruskom hakovanju nije rezultovala podizanjem nijedne optužnice. Predsednik nemoćno posmatra kako specijalni istražitelj (misli se na Roberta Milera (na slici iznad), čija zvanična titula je „specijalni savetnik za istragu o Rusiji“; prim. prev.) oko sebe okuplja eskadron smrti unutar predsedničke administracije sa prećutnim ciljem da ga obore sa vlasti.

Trampovo ponašanje ukazuje da Milerovu pretnju smatra potencijalno fatalnom. Kako smo došli do ove opasne tačke ako nema dokaza da je Tramp ili neki viši saradnik bio umešan u hakovanje? Čak ni sastanak Donalda Trampa Juniora iz juna 2016 – kad mu je prijatelj rekao da Moskva ima kompromitujuće materijale o Hilari Klinton – nije krivično delo. Glup potez jeste, ali krivično delo nije. Dakle, kako smo dospeli u situaciju da se govori o impičmentu i predsedničkim pomilovanjima?

LOV NA USKRŠNjE JAJE

Prvo, državni tužilac Sešons, kao savetnik u kampanji i Trampov zamenik koji se sastao sa ruskim ambasadorom, morao je sebe da izbavi od istrage. Zbog toga je zamenik državnog tužioca Rod Rosenstajn preuzeo nadzornu funkciju. Tramp je potom otpustio direktora FBI Džejmsa Komija i pohvalio se ruskom ministru spoljnih poslova da je skinuo sa vrata tog „ludaka“. To je procurelo iz Ovalnog kabineta. Komi je potom pustio u javnost beleške njegovih susreta sa Trampom. Rosenstajn se iz svega izvukao imenovanjem specijalnog istražitelja. A izabrao je buldoga – bivšeg šefa FBI Roberta Milera.

Dakle, gde smo sada? Uprkos odsustvu dokaza da su Tramp ili njegovi pomoćnici bili u dosluhu sa Rusijom povodom hakovanja, kontraobaveštajna istraga se pretvara u krivičnu. Miler sada zapošljava istražitelje veterane i tužioce specijalizovane za kriminal belih kragni.

To nije lov na veštice. Radi se o lovu na uskršnje jaje iz dvorišta Bele kuće, pri čemu najkoloritnija jaja predstavljaju poreske prijave i finansijski podaci Donalda Trampa, čoveka koji je izgradio imperiju nekretnina u gradu u kojem se pobednici hvale kako su opustošili gubitnike. Svaki Trampov neprijatelj će ga cinkariti kod Milera. Štaviše, nije zabeleženo da je nekad specijalni istražitelj koji je imenovan i podržan od strane medija okončao misiju bez skidanja nečijeg skalpa.

Tramp to razume. Izveštaji o njegovoj frustraciji i besu ukazuju da je svestan kako je – delimično i svojim greškama – sateran u klopku (kill-box), iz koje možda nema bezbolnog izlaska. Ono što Trampu treba je čovek na čelu Ministarstva pravde koji će Milerovu istragu ograničiti na rusko hakovanje i sprečiti njegove ljude da tumaraju dok ne nađu inkriminišući materijal.

Osvrnimo se sada na Trampov sve uži manevarski prostor. On može da otpusti Džefa Sešonsa. Ali to će razbesneti Trampovu bazu, koja senatora vidi kao svog lojalnog vojnika. Svako koga bi Tramp potom nominovao za poziciju državnog tužioca ne bi bio odobren ukoliko se ne obaveže da se neće mešati u Milerov rad.

Mogao bi naložiti Rosenstajnu da otpusti Milera. Ali Rosenstajn bi se prisetio uloge Eliota Ričardsona u masakru subotnje večeri, kad je kao državni tužilac odbio da otpusti specijalnog tužioca Arčibalda Koksa, dao otkaz, i potom bio kanonizovan u mučenika od strane medija nenaklonjenih Niksonu.

SMRTNA PRETNjA

Čak i ako Tramp pronađe lojalistu u Ministarstvu pravde koji bi bio voljan da odigra ulogu nekadašnjeg zamenika ministra pravde Roberta Borka, koji je izvršio Niksonovu naredbu i otpustio Koksa, to bi značilo samo Milerov odlazak, ali njegovi tužioci i istražitelji bi ostali tu gde jesu, držeći se na distanci.

Kad je otpušten Arčibald Koks, Nikson je naredio da se ugasi ceo njegov kabinet. Ipak, za samo nekoliko dana ponovo je radio, na čelu sa novim specijalnim tužiocem. A rezolucije o impičmentu su cvetale u Kongresu.

Sledeća Trampova opcija bila bi da ostavi Milera na miru i da se nada povoljnom ishodu. Međutim, sudeći po izveštajima o njegovom besu zbog izuzeća Sešonsa i odbijanja Rosenstajna da Milera ograniči na istragu skandala o ruskom hakovanju, Tramp izgleda oseća da neograničena istraga predstavlja smrtnu pretnju njegovoj predsedničkoj funkciji.

Sva priča o impičmentu i pomilovanjima ukazuje da ovaj grad (Vašington; prim. prev.) takođe vidi šta se iza brda valja. Na kraju krajeva, sve ovo je već viđeno. Iz Milerove biografije je jasno da on nije čovek koji može biti zastrašen optužbama za pristrasnost. One bi samo učvrstile njegovu rešenost da svoje nadležnosti iskoristi za dobijanje svakog dokumenta koji želi, uključujući poreske prijave, sve dok ne nađe ono što bi ga zadovoljilo.

Teško da će predsednik zadovoljno posmatrati ovaj proces, a strpljenje se ne kotira visoko među njegovim vrlinama. Pred nama je sudar predsednika Trampa i direktora Milera.

Patrick J. Buchanan – Official Website

(Standard.rs)