USVOJENA STRATEGIJA PROŠIRENJA NA ZAPADNI BALKAN: Dva elementa su KLJUČNA za Srbiju..

Evropska komisija usvojila u Strazburu konačan tekst strategije o prijemu Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u Uniju, o kojem će se potom izjasniti poslanici Evropskog parlamenta.

Šefica diplomatije EU i potpredsednica EK Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han predstaviće na konferenciji za novinare taj dokument, kojim se, prema ocenama iz Brisela, EU snažnije obavezuje da pruži jasnu evropsku perspektivu regionu Zapadnog Balkana.

Strategijom proširenja na Zapadni Balkan, koja je usvojena u Strazburu, Srbija je dobila jasan rok mogućeg ulaska u Evropsku uniju – do 2025. godine.

Drugi ključan element Strategije za našu zemlju je taj da Evropska unija nije „oročila“ postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine na 2019. godinu.

To je Tanjugu potvrđeno iz najmanje dva obaveštena izvora u Briselu.

Prema tim informacijama, umesto obavezivanja na 2019. godinu, podvlači se da bi dve strane trebalo što pre da zaključe sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum, što znači da je Evropska komisija u međuvremenu odustala od vremenskog „oročavanja“, odnosno ograničavanja te obaveze.

Pored ove, „novina“ u odnosu na prvobitni tekst Strategije, odnosno nacrt tog dokumenta, je i odnos Brisela prema Kosovu.

Prema informacijama koje su diplomatski izvori preneli Tanjugu u Briselu, finalni tekst Strategije o proširenju predviđa da Kosovo može da napreduje na evropskom putu „kroz implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“ i to kada „to dozvole objektivne okolnosti“.

Ovakva promena rečnika, tačnije pristupa Evropske komisije, u diplomatskim krugovima u Briselu za Tanjug se ocenjuje kao spuštanje ambicija koje su ranje postojale o „napretku Kosova na EU putu“.

U pitanju je, kako je ranije Tanjug pisao, činjenica, na koju se pozivala i Španija, da je Kosovo stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji zapravo došlo do kraja svog trenutno mogućeg evrointegracionog puta.

Za svaki sledeći korak Kosova ka EU biće neophodan konsenzus svih zemalja članica o statusu Kosova kao nezavisne države.

Takvog konsenzusa nema i pitanje je da li će i kada biti postignut.

Mimo ovoga, u skladu sa ranijim procenama i očekivanjima, Srbija dobija konkretan vremenski okvir za ulazak u EU – do 2025. godine.

Iako u Evropskoj komisiji naglašavaju da se strategija odnosi na ceo region Zapadnog Balkana, očekuje se da samo Srbija i Crna Gora, koje se precipiraju kao lideri procesa evrointegracija, dobiju jasan rok mogućeg ulaska u EU:

– Uz snažnu političku volju, ispunjavnje održivih reformi i trajna rešenja u sporovima sa susedima, Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025. godine – navodi se u tesktu Staregije u koju je Tanjug imao uvid.

Druge zemlje regiona nisu dobile konkretne vremenske rokove.

U Briselu ovakvo „odustajanje“ Evropske komisije od konkretnih datuma, sem kada je u pitanju vremenski okvir za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, vide kao potez koji bi trebalo da da dovoljno podstreka za napredak, ali i da ne bude ograničavajući faktor ili faktor kontraproduktivnog pristiska.

Strategija bi trebalo da najavi i „postepeno povećanje“ predpristupnih ( IPA) fondova za Zapadni Balkan do 2020. godine.

Poseban deo Strategije odnosi se na predlog „povećanog učešća svih partnera sa Zapadnog Balkana na neformalnim Savetima EU i drugim formacijama Saveta koje se foksiraju na oblasti od zajedničkog interesa“, kao što su spoljna politika, bezbednost, odbrana, migracije i transport.

– Posle Samita Zapadnog Balkana u maju u Sofiji, dalji sastanci sa liderima sa Zapadnog Balkana bi trebalo da budu predviđeni u kontekstu odgovarajućih sastanaka Evropskog Saveta – navodi se u nacrtu Strategije u koju je Tanjug imao uvid.

(Tanjug)