Ruske Vazdušno-kosmičke snage su realizovale jedan duži obilazak vazdušnog prostora oko severne ledene kape, u kome su učestvovala dva protivpodmornička bombardera Tu-142, jedan vazdušni avio-tenker Il-78 i presretači MiG-31 koji su bili lovačka zaštita ove grupe.
U jednom momentu norveški pilot koji je leteo na avionu F-16AM se previše približio protivpodmorničkom bombarderu Tu-142 na šta je hladnokrvno reagovala njegova pratnja.
Glavno usmerenje ruske vazduhoplovne grupe (2hTu-142, 1hIl-78 i ?-MiG-31) je bio let iznad Severnog ledenog i Atlantskog okeana. Njegova ukupna dužina je iznosila gotovo 10 hiljada kilometara, što nije ostalo neprimećeno od strane vojski NATO koje se nalaze na tom prostoru.
Ruski avioni su leteli iznad Barencovog i Norveškog mora, kao i Severnog ledenog mora i Atlantskog okeana. Njihova maršruta je prolazila isključivo iznad neutralnih voda. Letelice su prešle 10 hiljada kilometara a let je trajao ukupno 13 časova.
Na različitim delovima etape ovu grupu VKS su pratili vazduhoplovne snage NATO (RV Velike Britanije i RV Norveške). U tom smislu je angažovano nekoliko tipova lovačkih aparata kao što su Eurofajter tajfun (Eurofigter Typhoon), F-16AM ali i lovci pete generacije F-35 Lajting 2 (Lightning II).
Na video materijalu se može videti kako je pilot lovca-presretača MiG-31 reagovao kada se njegov norveški kolega u avionu F-16AM previše približio protivpodmorničkom bombarderu Tu-142. On je uleteo u međuprostor između dva aviona i na taj način onemogućio „uljeza“ da se još viže približi letelici.
Ruski lovac je tom prilikom nosio četiri rakete velikog dometa R-33 (NATO – AA-9 Amos). Radi se o projektilima klase „vazduh-vazduh“. Raketa R-33 je namenjena za obaranje vazdušnih ciljeva na daljinama 150+km, koji se kreću brzinom i do 3000 km/čas. Njeno navođenje je kombinovano. U većem delu putanje raketa se navodi inercijalnim putem.
U završnoj etapi leta celu operaciju upravljanja raketom preuzima aktivna radarska glava za samonavođenje, koja zahvata cilj. Verovatnoća pogotka jednom raketom na maksimalnom dometu iznosi 65%. Prilikom njene primene uobičajeno se upotrebljavaju dve rakete koje se simultano lansiraju na isti cilj. Tada je verovatnoća uništenja cilja gotovo 100%.
R-33 je jednostepena raketa, koja je dugačka 4,2 metara. Masa rakete dotiže 500 kg, dok kalibar njene bojeve glave iznosi 380mm. Efektivni domet se kreće u rasponu od 2,5- 120(160)km. Prilikom svog leta projektil razvija maksimalnu brzinu od 4,5 maha. Poseduje parčadno-razornu bojevu glavu sa velikim brojem fragmenata (šipke) težine 47 kilograma.
Raketu pogoni motor na čvrsto gorivo. Modifikacije ove rakete mogu da pogode cilj na daljini i do 300km. Dalju evoluciju ruskih raketa velikog dometa predstavljaju rakete R-37 (NATO klasifikacija AA-13 Arov „Arrow“) kao i rakete KS-172 (NATO klasifikacija AAM-L) efektivnog dometa i do 400km.
(bog-rata.com)