VEDRANA RUDAN: ZAŠTO VIŠE NE VOLIM ĐOKOVIĆA? DA JE ZAISTA ČASTAN ČOVEK…

Piše: Vedrana Rudan

Đoković je bio moj heroj. Ne razumijem se u tenis. Pojma nemam što je tajbrejk, ne znam ni što je set, ni tri meč lopte. Ja gledam Đokovića samo da bih viđela kako na kraju diže u vis kičastu padelu. Uživam kad oni kreteni Englezi pate dok on lopticu svom snagom ubacuje u drugu meč loptu.

Ni jedan teniski komentator ne spominje činjenicu da je engleska kraljevska obitelj skupina nacića, da je onaj Filip koji će uskoro slaviti dvjestoti rođendan obožavao Hitlera. Svi su oni Nijemci koji su sami sebe proglasili Englezima. Neš ti razlike. To bi trebalo svaki puta reći kad Đoković igra u zemlji u kojoj ima više noževa nego stanovnika.

Oni koji ga vole, ja ga više ne volim, moraju znati da je imao pravo kad im je u Wimbledonu rekao, jeb’o vam pas mater. Meni bi bilo draže da je rekao, jeb’o vam Elizabetin pas Filipa, ali, jebiga. Bolje išta nego ništa.

Zašto više ne volim Đokovića? Žena sam koja je prije Wimbledona imala sitnih problema s tjelesnom težinom. Svi znate kako Đoković izgleda, ali ja nisam znala čime se hrani. Zato sam zaguglala “Đoković prehrana” i saznala kako na metar devedeset imati osamdeset kilograma.

Među nama, ja sam prije Wimbledona na mojih metar sedamdeset i sedam imala osamdeset kilograma. Veselilo me što me brojka 80 čini bliskom Đokoviću, ipak… Mislila sam, ako poslušam Đokovićeve prijedloge, imat ću… Imat ću… Jedno šezdeset. To je lijepa, okrugla brojka.

Noletov recept za stas je vrlo jednostavan. Jesti bez glutena, jesti ribu, avokado, bademe, Manuka med…

Krenula sam. Manuka med, kilogram 600 kuna, svako jutro dvije ogromne žlice. Avokado, komad 20 kuna, svaki dan jesti salatu od avokada. Krekere bez glutena, 200 grama 17 kuna, mazati maslacem,ekološki uzgoj, 30 kuna. Dnevno sam jela tri kutije krekera debelo premazanih Roomboterom da mi se ne pokvari jer ima kratak rok trajanja. Između obroka grizla sam bademe, ekološki uzgoj, sto grama 20 kuna.

Za ručak bih pojela staklenku tune, 30 eura, kupili smo je u Trstu u posebnom dućanu za tenisače i obožavatelje. U kipućoj sam vodi tri minute kuhala ryžove nudle, bezvaječne, bez lepku, bez konzervantu, bez barviv, 240 grama 15 kuna. Jako volim tjesteninu pa sam jela i Noodles buckwheat sweet potato, terra sana, positive eating, gluten free bio organic, 250 grama, 34 kune. Dnevno bih pojela 500 grama glutenfree ili glutenfrei noodles. Kupali su se u glutenfree umaku od bademovog maslaca.

Srećom, muž mi je skrenuo pažnju da Đoković jede ribu, ali ne Gotovinine orade iz uzgoja nego one koje slobodne plivaju na pučini. Kilogram 200 kuna. Strašno sam se razljutila kad sam čula da neki koji na tržnici prodaju ribu najprije skoče u Spar, tamo kupe orade po 65 kuna, kad je petak, mi smo katolička zemlja, a onda ih na tržnici prodaju po 200 kuna jer smo mi i lopovska zemlja. I još se kunu na pokojnu mater da su te orade gluten free.

Na Đokovićevoj dijeti izdržala sam dva tjedna. Jebeš Đokovićevu dijetu kad dnevno na težini dobivaš jedan kilogram. Željela sam izgledati vitka poput štapa, a danas sam na sniženju kupila ljetnu haljinu za žene u devetom mjesecu trudnoće. Da je Đoković zaista častan čovjek poslao bi mi lopticu sa potpisom, ja bih je prodala preko Njuškala i pokrila minus na kartici koga sam napravila trošeći na avokado i bezglutenske škampe.

Sin mi je rekao da je to zato jer ne igram tenis. Ali ja nikad nisam igrala tenis! Ja ne želim igrati tenis! Ja sam željela smršavitiiiiiiiiiiiiiiiiii! Preko smršaviodmah.com oglasila sam prodaju tegle Manuka meda za 400 kuna, možda se netko uhvati. Sa Đokovićem sam prekinula svaku vezu.

(Blog Vedrane RUdan)