Home / TEMA DANA / Vučelić: Ne da nema obećanih 50 miliona evra pomoći iz EU-a za nastradale u poplavama, nego ih neće ni biti..

Vučelić: Ne da nema obećanih 50 miliona evra pomoći iz EU-a za nastradale u poplavama, nego ih neće ni biti..

Piše: Milorad Vučelić
Verujem da je američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi „naš prijatelj i dobar čovek“.

Ali me i pored tog uverenja poslednjih dana obuzima izvesna zebnja. Naš prijatelj Majkl Kirbi demonstrirao je, i pored sve svoje dobrote, katastrofalno istorijsko neznanje u vezi sa Rusijom, Ukrajinom, SSSR-om, Srbijom i oslobođenjem od fašizma.

vucelic

Ajde, računamo, neka to prođe nekako, reč je o propuštenom gradivu iz škole, učenju iz loših udžbenika, posvećenosti održavanju gej parade, neposrednom američkom interesu i negovanoj mržnji američke administracije i zapadnih vlada prema Vladimiru Putinu. Nemam ni trunku odobravanja, ali razumljiv mi je taj odnos prema ruskom predsedniku. Radiš kao Amerikanac i zapadnjak četvrt veka po svetu šta ti padne na pamet, uopšte ne zarezuješ Ujedinjene nacije, a onda iskrsne jedan veliki državnik na čelu velike države i kaže ti: Dosta je bilo. Nećete više moći tako! I ne samo da to kaže nego to na delu i pokaže.

Američki ambasador je, kada je ukrajinska kriza u pitanju, verovatno upućen i u tajne izveštaje o neprekinutoj saradnji svojih obaveštajnih službi sa onim ukrajinskim nacistima i Hitlerovim saradnicima koje nije stigla da uništi Crvena armija na svom pobedonosnom putu. Istorija se sa njihovim naslednicima ponovila u Novorusiji. Sve mu se to, možda, nekako pobrkalo i pomutilo u glavi, pa ni on, a bogami ni veliki broj njegovih zvaničnih domaćina, i ne zna(ju) da je srpski narod imao i te kakvog učešća u borbi protiv fašizma. A dobro znamo ko je podneo najveći teret te borbe.

Dodamo li rečenom i uvid u to koga sve Kirbi od „običnog“ sveta, velikog broja zvaničnika, urednika i novinara ugošćava u Beogradu, razumemo da njemu i nema ko to da kaže i objasni. Pometnja je gotovo neminovna, naročito ako je reč o dobrom čoveku.

Po raspoloženju tih beogradskih krugova i po onome što od njih sluša, nije isključeno da je američki ambasador, kao dobar čovek, zabrinut za Putinovu bezbednost prilikom posete Beogradu, pa se zato onako diplomatski uvijeno pita: Šta će Putin u Beogradu! Ne treba biti zlonameran, možda čovek prosto strepi zbog njegove bezbednosti, a ne sme to otvoreno da kaže da ne bi narušio ili povredio suverenitet zemlje u kojoj službuje. Zna sigurno ambasador velike zapadne sile mnogo više nego mi. Boji se, biće, nekih negodujućih demonstracija koje nas mogu zadesiti, baš kao što je to bilo pre neki dan u Moskvi. Tamo je pet hiljada okupljenih ništa, a ovde je to mnogo. Šta ako ovi sa beogradske gej parade jurnu na našeg najuglednijeg i najdražeg gosta? Ko će toj sili stati na put?

Pošto su Rusi, a posebno Vladimir Vladimirovič, skloni tome, kako kaže američki ambasador u Beogradu, da napadaju nekog i ruše mu teritorijalni integritet, može se dogoditi da Rusi jurnu u Novi Pazar i pomognu lideru SDA Sulejmanu Ugljaninu i sandžačkom muftiji Muameru Zukorliću da otcepe Sandžak od Srbije. Strepi Kirbi od te secesije a uz pomoć Rusije. Neće čovek da potura američku silu i mladost u odbranu i na grudobran Srbije, kao što je to uverljivo i dosledno, a za večno pamćenje ovog naroda, urađeno na Kosovu i Metohiji.

Šta ako Rusi, skloni napadima na zemlje i narode, jurnu na Vojvodinu i pomognu Borisu Tadiću, Bojanu Pajtiću i Nenadu Čanku da otcepe Vojvodinu od Srbije? Pogotovo što se zna kakav i koliki ugled i poverenje ova trojka uživa u Moskvi. Ako već kod nas nema javnih tragova da neko brine zbog vojvođanerskog i sandžačkog secesionizma, brine Kirbi. Brine on i o Preševskoj dolini. Baš kao što brine i o tome da rudna renta za vodu (kao najdragoceniji resurs na planeti) koju kod nas koriste zapadne kompanije na čelu sa „Koka Kolom“ ostane samo jedan odsto.

Zbog toga što on, kao i njegovi prethodnici, o tome brine, kod nas to nema ko ni da pomene. Ali zato se rudna renta od nafte koju plaća NIS od tri odsto ne skida sa javnog i političkog nišana. Ako je ona mala, onda je izvesno da je ova druga tri puta manja. I zašto onda o tome niko naš javno ne brine? Očigledno je da o čemu god Kirbi brine, mi ne moramo, ili ne treba, ili ne smemo da brinemo. To je odista ospokojavajuće. Naročito ako verujemo, a verujemo, da je Kirbi dobar čovek.

Sve rečeno je ohrabrujuće i nadam se da je dovoljan dokaz da smo pozitivno nastrojeni i puni poverenja u sva nastojanja i upozorenja ovog dobrog ambasadora.

Ali, ne lezi vraže. Moramo, i pored svega, priznati da u njegovom slučaju nije isključena izvesna zbrka, kao što je bila ova oko istorije, kao i čitav niz neugodnih i teških posledica koje iz te zbrke mogu izaći.

Amerikanci su sa delom svojih saveznika krenuli u rat protiv Islamske države, Kalifata i Al Kaide. Počelo je sa bombardovanjem Sirije. Dabome, kao što smo to već iskusili u Republici Srpskoj i Srbiji, bez bilo kakvih konsultacija sa tom državom, Ujedinjenim nacijama i uz otvoreno protivljenje Rusije. I može se dogoditi da Kirbi, kada ugleda Zukorlićev bataljon uniformisanih mladića u „pohodu na Hadžet“ u Novom Pazaru, to pobrka sa odredima ID i dojavi komandi američkih vojnih snaga. I eto nam belaja.

Potencijalna velika opasnost lebdi i nad Sarajevom. Ruši se krst na Zlatištu iznad Sarajeva podignut u spomen srpskim žrtvama. Izvesni Mirza Hartić u pravom maniru islamskog džihad ratnika uzvikuje: „Poginuću, ali krsta neće biti.“ I ne samo da uzvikuje nego uporno pokušava da ga sruši. Kada Kirbi vidi takvog aktivistu Al Kaide kako ruši simbol hrišćanstva, nije isključeno da mu se pričine snage ID i da i to dojavi svojoj vojnoj komandi. Uzme li se u obzir onaj pozamašni spisak mudžahedina koje je Zapad angažovao i izdatim dokumentima legalizovao, moguća je opšta zbrka koja može potom proizvesti delovanje američke avijacije.
Moramo uzeti u obzir i opštu pometnju sa zvaničnim geografskim kartama Evropske komisije iz Brisela, po kojima je potpuno nejasno kolika je i gde je Srbija, i biti spremni da po ko zna koji put zbog te zbrke nastradamo.

Zbog svega toga neophodno je, i dragoceno je, da se na sednice srpske vlade što češće i u velikom broju pozivaju i dobri Majkl Kirbi i svi drugi zapadni ambasadori, a posebno Majkl Devenport, koji je ne samo predobar nego prosto zaljubljen u Srbe i Srbiju. Potrebno je da im se što pre razbistri ta zbrka u glavi ko smo i gde smo.

Priliku da pomogne ovom razbistravanju, imaće, a to se i očekuje od nje, i nova politička stranka, Srpska narodna partija, čiji je osnivač Nenad Popović.

Od naše EU, u koju su zvaničnici Srbije fatalno zaljubljeni, ne dolazi nijedna para za nastradale u katastrofalnim poplavama. Ne da nema obećanih 50 miliona evra pomoći iz nekih fondova nego nema ni jednog jedinog centa niti će ga skoro biti. A što bi oni iz EU bili brižniji od naših ministara i direktora javnih preduzeća koji brinu o energetici i železnicama.

Kome se još nije razbistrilo u glavi, neka se seti one slikovite narodne poslovice:

Ne lipši magarče do zelene trave.

(Fakti.org)

Check Also

NOGO: AKO VAS KRIMINALCI NAPADNU BAGEROM, ČEKIĆEM IMATE PRAVO DA IH UBIJETE! (VIDEO)

Političar Srđan Nogo najavio je da narod više neće dolaziti goloruk na proteste nakon što …