Vučić priznao da je EU u koju vodi Srbiju na njega vršila pritisak, da mu je u Briselu čak i prećeno..
Suština politike za koju se zalažem je nezavisna Srbija. Nezavisna ne samo u svojim granicama već pre svega u odlučivanju i brizi za svoj narod. Ako to neko ne može da razume, onda je to njegov problem. Neka svi znaju: vodićemo jedinstvenu – srpsku politiku, u koju se stranci neće mešati dok sam ja na čelu države!
Ovo odlučno govori Aleksandar Vučić nad šahovskom tablom u predsedničkoj biblioteci, gde nas je ugostio. Dok ukršta figure sa glavnim urednikom “Novosti” Miloradom Vučelićem, razgovaramo o velikoj partiji koju u Srbiji igraju Zapad i Rusi, kosovskom gambitu, našim strateškim ciljevima, izbornoj bici za Beograd…
Hoćete lizbognabavke “migova” bitipod jošvećimpritiskomZapada?
– Da budem otvoren: tu nema prevelikih dilema. Ja se na dnevnom nivou suočavam sa tim. I to ne od jedne nego sa različitih strana.
Kako izgledajutipritisci? Pozove vastaj itaj…
– Kada već insistirate, reći ću vam da su u Briselu te pretnje bile najotvorenije. Traženo mi je da prihvatim da Kosovo uđe u UN i da regionalna policija bude saobrazna broju stanovnika sedam opština na severu, što znači da bi u Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici bilo 68 odsto albanskih i 32 odsto srpskih policajaca. Nisam pristao da prihvatim te komunističke okruge već da se ide na poseban okrug – Sever Kosova i da se na osnovu toga pravi regionalna policija u kojoj bi bilo 90 odsto Srba. Oni to nisu hteli da prihvate i počele su ogoljene pretnje.
Šta suvamgovorili?
– Završio si karijeru, gotov si! Rekao sam, nema problema. I posle deset dana prihvatili su srpske primedbe. Druga mučna scena bila je povodom famoznog voza koji oni nisu ni videli. Iskoristili su to u želji da dovedu policiju i specijalce ROSU na sever. Rekao sam: ako Albanci krenu na naš narod, moramo ga zaštititi. I da ćemo naše jedinice pomeriti iz Kragujevca u Kraljevo. Onda me je jedan ambasador pozvao. To je bila razmena uvreda i teških reči, uz povišen ton sa obe strane. Razgovor sam završio rečima – dok ste živi, nemojte da vam padne na pamet da ćete upravljati pokretima srpske policije i vojske. Nemojte da vam padne na pamet da ste to ikada više pokušali. To sam dakle lično saopštio onome koji je taj pritisak vršio. Na kraju, rezultat je da ROSU i albanska policija nisu na severu KiM.
Je liteško provlačiti ovaj naščamackrozsvetska talasanja?
– Kao pred Drugi svetski rat, mnogi se u svetu osećaju povređenim i uskraćenim poslednjim podelama prava, sloboda i obaveza i to dovodi do ogromnih napetosti. Mi te napetosti moramo da izbegnemo. Bilo bi dobro da smo mi Srbi u poslednjih 105 godina izbegli makar jedan veliki sukob. Danas bi nas bilo više, bili bismo ekonomski potentniji, bili bismo neko ko bi bio i važniji i snažniji u Evropi i svetu. Ovako, sa našim malim snagama moramo da gledamo kako da očuvamo svoju poziciju. Nemamo luksuz za sukobe sa velikima. Naša je obaveza da gradimo najbolje moguće odnose i sa EU, SAD, Rusijom, Kinom, Turskom…
Pričaliste nedavno sa Putinom. Jeste lispomenulistatuscentra uNišu?
– Nismo to pominjali, ali smo više puta o tome razgovarali ranije.
Hoće liSrbija datitaj statusruskom osobljuuNišu?
– To je pitanje za Vladu i sasvim sam siguran da će ona to pitanje uskoro morati da rešava.
Ima li istine u glasinama da će pregovori sa EU biti zamrznuti ako Rusima u Nišu damo imunitet?
– Nisam to čuo i to bi svakako bilo preterano. Ali sam čuo mnogo teških reči i ucena povodom toga. Ali i sa druge strane sam čuo mnogo insistiranja na tu temu.
Jesmo li sve bliže tesnacu u kom neće više biti moguća politika i EU i Rusija?
– Imamo čistu politiku. Bez balansa. Idemo ka EU i čuvamo najbolje moguće odnose sa Rusijom. Ko to ne želi da razume, i ne mora da razume.
Da li je odustajanje odprotestnogpisma EKrezultat empatije prema Španijiili je itubilo pritiska izBrisela?
– Saznao sam da bi u EU voleli da ne pošaljemo pismo, ali bismo svakako to učinili da nam se Španci nisu direktno obratili molbom da ne činimo to jer im otežavamo poziciju. Odustali smo i to je fer, jer je Španija bila veoma fer prema nama. Mnogo puta. Znam ko je sve pritiskao Rahoja da popusti i prizna Kosovo, ali on nije hteo. Pričao sam o tome i sa španskim kraljem Felipeom ne tako davno u Kazahstanu.
Kakvo je to odvažno rešenje za KiM koje pominjete i zašto iziskuje toliku hrabrost?
– To je svako ono rešenje koje je drugačije od najlakših “rešenja” kao što su busanja u prsa i parole o našoj miliongodišnjoj teritoriji kao i ono drugo u kojem traže da kažete – živelo nezavisno Kosovo. To će, dakle, biti rešenje koje zahteva bolne kompromise sa obe strane i koje će biti napadnuto sa svih strana. Realno je da sa predlogom za Kosovo izađemo u martu sledeće godine.
Ima li naša država kapacitet da se izbori za podelu pokrajine?
– Sve što bih u ovom trenutku predložio protumačilo bi se kao nametanje rešenja. Želim da čujem šta ljudi misle o tome. Mi u tom dijalogu nismo sami. Pitaju se i SAD, Rusija, Kina, EU. Pitaju se i Albanci.