Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Tokom Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Srbije u 2019. godini, u utorak 29. oktobra poslanička pitanja, u vezi rusko-srpske naučne i humanitarne saradnje, postavili su narodni poslanici, Đorđe Vukadinović iz Poslaničke grupe „Nova Srbija – Pokret za spas Srbije”, i Vladimir Đurić iz Poslaničke grupe „Stranka moderne Srbije”.
„Moje drugo pitanje je relativno kratko i ide na adresu, naravno, predsednika Vlade, ali konkretno ministra bez portfelja Nenada Popovića i ministra energetike Antića, jer se tiče jedne potencijalno važne i delikatne teme, odnosno jednog od sporazuma koji je potpisan prilikom posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva, a to je da će Rusija i Srbija zajedno graditi centar za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije u Srbiji.
Pominje se čak da je vrednost tog centra i tog projekta oko 300 miliona evra. Od strane Ruske Federacije taj sporazum je potpisao generalni direktor Rosa Toma, Rosa Toma Aleksej Lihačov. Pominje se šta je cilj – da se uspostavi najmoderniji centar za istraživanje, razvoja nuklearnih tehnologija u mirnodopske svrhe u oblasti medicine, poljoprivrede, industrije i razvoja materijala.
Cena toga koja je pominjana i koja se vrti i neke špekulacije u štampi tim povodom ukazuju na mogućnost da je to, zapravo, uvod, da je ovaj sporazum, nuklearni, izgradnja jednog mini reaktora, ali ipak nuklearnog reaktora. Može da bude uvod u izgradnju atomskih centrala u Srbiji.
Pošto imam još 20 sekundi, samo sam hteo da to, dakle, naglasim. Podržavam sporazume, neka nikakve dileme, kao i ostale sporazume koji su uspostavljeni i potpisani sa Ruskom Federacijom. Nadam se da neće ostati mrtvo slovo na papiru, ali zahtevam i insistiram na više transparentnosti i javnosti, pogotovo oko ovako važne i osetljive teme kao što je potencijalna izgradnja nuklearnog reaktora i nuklearnih elektrana.”
O istoj temi poslaničko pitanje je postavio i Vladimir Đurić koji je, između ostalog, istakao:
„Želim da od ministra Nenada Popovića i od premijerke Brnabić zatražimo pojašnjenje vezano za nedavno potpisan sporazum o saradnji u oblasti nuklearne energije između Srbije i Rusije i najave izgradnje nuklearnog centra u Vinči, da nam se pojasni šta tačno taj sporazum podrazumeva, šta će tačno taj centar raditi, ko će u njemu raditi, ko će raditi na njegovoj izgradnji i šta je tačno računica u pogledu benefita za Srbiju u ekonomskom, naučnom, tehničkom i tehnološkom smislu.
Interesuje nas kakav je status ovog sporazuma, obzirom na obaveze države Srbije prema evropskoj Agenciji za nuklearnu energiju, kao delu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, dakle OEBS-a? Iz informacija dostupnih medijima nema tačnih i preciznih saznanja, osim opštih konstatacija da je ovo za Srbiju jako dobro.
Tek je najavljeno potpisivanje daljih ugovora koji svrhu ovog centra treba da definišu i zato sumnja ostaje neotklonjena. Mi imamo Ruski humanitarni centar u Nišu, za čije osoblje se traži diplomatski status kakav ima osoblje NATO-a u Srbiji, a to je vojni savez a ovo je humanitarni centar i zbog toga javnost vrlo često dovodi u pitanje svrsishodnost i namenu ovog centra u Nišu, jer to može da dovede u pitanje proklamovanu vojnu neutralnost Srbije u očima relevantne međunarodne zajednice.
Naravno, podsećam da ukoliko je plan da ova ustanova vremenom preraste u nuklearnu elektranu, a najavljena je izgradnja nuklearnog reaktora u njoj, izgradnja nuklearne elektrane je nešto što mora proći proceduru u Narodnoj skupštini i u ovom domu mora biti odobreno kroz poseban zakon, za čije usvajanje postoji propisan put zakona, koji podrazumeva i javne rasprave i jednu dugu proceduru javne i otvorene debate o svim aspektima ulaganja u nuklearnu energiju, a ponajpre o bezbednosnim aspektima i aspektima životne sredine.
Ne treba da podsećamo da smo iz istorijskih iskustava mogli videti na primeru Černobila kako izgleda partijsko upravljanje nuklearnim postrojenjima i kako to može da se završi. Ne treba da podsećam da i u našoj javnosti imamo raspravu o partijskom kadriranju u Vinči, o rodbinskom i partijskom zapošljavanju i dodeljivanju rodbinskih zarada, a u krajnjoj liniji i u javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije već dugi niz godina imamo direktora u v.d. stanju, iako su zakonske pretpostavke za tako nešto odavno prestale da postoje.”
(Srbin info)
