Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ruski predsednik Vladimir Putin planira da dugim i iscrpljujućim ratom pritisne EU i tako dođe do pobede.
Kako navodi Američki list Vašington post pozivajući se na tvrdnje američkih i ruskih političkih i ekonomskih eksperata, Kremlj pokušava da pojača ekonomski pritisak na Zapad radi podrivanja strane podrške Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin priprema se za dugi rat iscrpljivanja u Ukrajini i biće, prema viđenju pripadnika ruske ekonomske elite, nemilosrdan u svojim pokušajima da koristi ekonomska oružja poput blokade ukrajinskog izvoza žita, da razvodnji zapadnu podršku Kijevu.
Moskva se nada da će nedavni znaci oklevanja kod nekih evropskih vlada biti pokazatelj da bi Zapad mogao da izgubi fokus u suprotstavljanju ruskoj invaziji na Ukrajinu, naročito kada svetske cene energenata skaču nakon nametanja sankcija Moskvi.
Putin „veruje da će Zapad postati iscrpljen“, kaže jedan dobro obavešteni ruski milijarder koiji je želeo da bude anoniman. Putin nije očekivao jaku zajedničku prvobitnu reakciju Evrope i NATO-a, „ali sada
pokušava da preoblikuje situaciju, i veruje da će na duge staze pobediti,“ tvrdi ovaj milijarder. Zapadni lideri su ranjivi zbog izbornih ciklusa i Putin veruje „da javno mnjenje može da se okrene protiv njih preko noći“, piše Vašington post.
Ove nedelje Evropska unija je najavila embargo na ruski pomorski izvoz nafte, a Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, pohvalio je ovaj potez kao stavljanje maksimalnog „pritiska na Rusiju da okonča rat“. Ali, to će „imati mali uticaj kratkoročno,“ kaže jedan ruski zvaničnik blizak diplomatskim krugovima Moskve, koji je takođe zahtevao anonimnost iz straha od odmazde. „Stav Kremlja je da mi ne možemo da izgubimo kakva god da je cena toga.“ tvrdi on.
Kremlj je saopštio da je ovaj potez EU samo podstakao dalji skok svetskih cena energenata i da će videti da prebaci rusku robu na tržišta Azije, iako su EU i Britanija uvele i zabranu osiguravajućim kućama da osiguraju robu koju Rusija transportuje.
Stanovnici EU zemalja „osećaju udar ovih sankcija više nego mi,“ rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu za Vašington Post. „Zapad je napravio grešku za greškom, što je dovelo do rastuće krize, a reći da je za to kriva situacija u Ukrajini i ono što Putin radi nije tačno.“ tvrdi on.
Ko će duže da izdrži?
Ovakav stav ukazuje na to da Kremlj veruje da može da izdrži duže od Zapada posledice ekonomskih sankcija. Putin ima malo izbora sem da nastavi rat u nadi da će blokada ukrajinskog žita „dovesti do nestabilnosti na Bliskom istoku i izazvati novu poplavu izbeglica,“ tvrdi Sergej Guriev, bivši glavni ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Agresivni stav Kremlja naizgled odražava stavove Nikolaja Patruševa, ratobornog čelnika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, koji je služio sa Putinom u Sankt Petersburg odeljenju KGB-a i sve više se smatra tvrdolinijaškim ideologom koji utiče na rat u Ukrajini. On je jedan od nekolicine bliskih savetnika za pitanja bezbednosti za koje moskovski insajderi veruju da ima pristup Putinu.
U tri izrazito antizapadna intervjua koje je dao ruskim novinama od početka invazije, Patrušev, koji se do sada klonio javnosti, je rekao da je Evropa na ivici „duboke ekonomske i političke krize“ jer inflacija raste, a životni standard već pada, što utiče na raspoloženje Evropljana, a da bi nova migrantska kriza stvorila i nove bezbednosne pretnje.
– Svet polako tone u krizu nestašice hrane bez presedana. Desetine miliona ljudi u Africi ili na Bliskom istoku će ostati na ivici gladi, i to zbog Zapada. Da bi preživeli, bežaće u Evropu. Nisam siguran da će Evropa preživeti tu krizu – rekao je Patrušev ruskim državnim novinama Rosijskaja Gazeta u jednom od ovih intervjua.
A u intervjuu prošle nedelje za popularni tabloid „Argumenti i Fakti,“ Patrušev je rekao da Rusija „ne žuri da postavi bilo kakve rokove“ u svojoj vojnoj kampanji u Ukrajini. Ruska vojska je postepeno ostvarila napredak u ukrajinskom istočnom regionu Donbas, ali umesto da ide na brzu i odlučujuću bitku, Putin veruje da je vreme na njegovoj strani, navodi ruski milijarder.
– Putin je vrlo strpljiv tip. Može sebi da priušti da čeka šest ili devet meseci. Može da kontroliše rusko društvo mnogo čvršće nego što Zapad može da kontroliše svoje – smatra on.
Koliko Rusija gubi od zabrane uvoza?
Potencijalni gubici Rusije zbog zabrane EU na izvoz ruske nafte morskim putem mogli bi da budu minimalni, kaže Sergej Aleksašenko, bivši zamenik guvernera Ruske centralne banke, koji danas živi u egzilu u Americi. Ako Rusija bude uspela da preusmeri sav svoj pomorski transport ka Indiji i Kini, ruski gubici usled ove zabrane mogli bi da budu samo oko 10 milijardi dolara ukupno, smatra on.
Putinovi ekonomski savetnici „će mu reći na koliko su procenjeni gubici zbog ovog embarga, a on će se tiho nasmejati,“ tvrdi Aleksašenko. „Putin ne menja svoj kurs.“ kaže on.
Na EU embargo treba gledati kao „tek prvi korak“ u naporima da se prekine dotok prihoda Kremlja, kaže Edvard Fišman, pomoćni profesor iz oblasti međunarodnih i javnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija, inače bivši zvaničnik Stejt Departmenta..
Nekoliko sadašnjih i bivših viših zapadnih zvaničnika razmatralo je predloge da SAD i EU oforme kartel i nametnu ograničenje cene ruske nafte, možda i na nivou od 30 do 40 dolara po barelu. Ovaj korak bi mogao da bude efektniji od evropske zabrane i pomogao bi da se smanje svetske cene, kažu Guriev i Fišman. Po tom predlogu Amerika bi mogla da uvede sekundarne sankcije svakome ko kupuje rusku naftu po ceni iznad te koju su oni propisali, tvrde oni.
(Srbija Danas)
