ZAPAD JE SPREMIO PLAN ZA REPUBLIKU SRPSKU POSLE IZBORA: EVO ŠTA SE SPREMA.. (VIDEO)

Nije isključeno da će neposredno posle izbora u BiH biti pokušaja da se izazovu neredi u Republici Srpskoj, a inicijalna kapisla može biti tesan rezultat. Jedan od scenarija je i „fiskalna obojena revolucija“, poziv građanima na bojkot plaćanja poreza kako bi se onemogućilo punjenje budžeta Srpske.

O scenarijima mogućih udara na Republiku Srpsku u napetoj atmosferi tokom opštih izbora u BiH, na šta već danima upozoravaju, i u Banjaluci, i u Beogradu, bilo je reči u emisiji „Svet sa Sputnjikom“. Prema rečima prof. dr Slobodana Reljića, BiH je zapadni protektorat, a iako se Zapad često doživljava kao „šahista koji igra sa tri kraljice“ i njegova moć precenjuje, kad u igru uđu operativci i profesionalci oni mogu da insceniraju određene događaje.

„Međutim, Bosna je odgovornost Zapada i svaka vrsta haosa pokazuje da oni ne umeju da vladaju. Uz to, to je poligon gde su prisutni visoki predstavnik i ambasade koje se ponašaju kao prokuratori u Rimskom carstvu“, upozorava Reljić, ali dodaje da primer Makedonije svedoči upravo o „slabljenju moći onih kojih se toliko plašimo“.

Dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, primećuje da se ništa ne dešava spontano, što pokazuju sve „narandžaste revolucije“. On podseća da se na referendumu u Makedoniji Zapad direktno mešao, ali je zanemario inat građana — dvotrećinska većina nije bila za promenu imena.

Međutim, ako u Republici Srpskoj bude tesan rezultat, neće kao u Makedoniji da kupuju poslanike, već će probati „nešto drugo“.

„Građani treba da budu svesni toga. Ovo nisu lokalni i zbori, ovo su vrlo bitni izbori od kojih zavisi Republika Srpska, da li ćemo imati nekog ko brani njene interese ili nekog ko će legalizovati ono što su nam uzeli od izvornog Dejtona“, naglašava Deđanski.

Dragomir Vuković, profesor Filozofskog fakulteta iz Istočnog Sarajeva, smatra da se situacija dramatizuje, iako predizborna kampanja i borba za glasove jesu žestoki.

„Ima oprečnih mišljenja da se nešto priprema, da se spremaju neredi, kao i da se radi o ozbiljnom stranom mešanju. Kod nas su interesovanje izazvala suprotna mišljenja Mladena Ivanića i predsednika Vučića. Tu postoji neka vrsta mističnosti o čemu se zapravo radi“, konstatuje Vuković.

Prema njegovim rečima, BiH je definitivno podeljeno društvo, a u kampanji se barata i sa vrlo teškim porukama i stavovima, jer ima kandidata koji ne traže samo unitarnu Bosnu, nego i ukidanje RS.

Scenariji za smenu vlasti u Srpskoj o kojima se spekuliše predviđaju delovanje na birače preko lažnih nevladinih organizacija i preko medija, ali i personalizaciju i satanizaciju protivnika, što je u ovom slučaju predsednik Srpske Milorad Dodik, koji je više puta otvoreno govorio o ubačenim britanskim obaveštajcima i 20 miliona evra izdvojenih za subverzivno delovanje.

„U zapadnim diplomatskim krugovima u Beogradu se priča da se sprema ozbiljna akcija posle izbora. Jasno je da će Dodik pobediti na tim izborima, zato se priprema akcija osporavanja rezultata i ta akcija treba da bude ne toliko intenzivna koliko dugotrajna. Nazivaju je fiskalna obojena revolucija. Cilj je da se pozovu građani na bojkot plaćanja poreza, da se onemogući normalno delovanje privrednih subjekata, sve sa ciljem da se budžet RS u narednih nekoliko meseci ne puni adekvatno i samim tim oni koji rade u javnom sektoru ne bi imali plate što bi onda izazvalo potpuno nezadovoljstvo. A onda bi se dolivalo ulje na vatru kako bi došlo do velikog požara koji bi potpuno uništio RS“, kaže istoričar Dragomir Anđelković.

On ipak ne veruje da će taj projekat uspeti i dodaje da ni Banjaluka neće sedeti skrštenih ruku, jer je Dodik „ozbiljan političar, ima podršku Moskve i Beograda, a i veliki deo srpskog naroda je svestan da ako izvrši to što od njega očekuju na Zapadu Srpska će biti urušena“.

Na pitanje da li deo razloga što je baš Dodik na udaru treba tražiti u tome što se on kandidovao za srpskog člana Predsedništva BiH, s najavom da će insistirati na tome da se Srpskoj vrate oduzete ingerencije, Anđelković kaže da predsednik Srpske u sarajevskim krugovima važi kao političar koji je sprečio dalju centralizaciju BiH.

„Oni koji su naumili da stvore Bosnu sa hegemonijom Sarajeva misle da je Dodik velika prepreka i zato danas protiv njega vode specijalni rat. Druga strana medalje je NATO. Dodik je blokirao put BiH ka NATO-u i centri moći Alijanse po svaku cenu žele da ga se reše. Ako instaliraju nekog mekšeg srpskog političara koji ne mora da bude direktno za NATO, ali koji nema ni hrabrosti da se usprotivi, uvereni su da će za koju godinu Bosna ući u NATO“, objašnjava Anđelković, koji kao treći element za satanizaciju Dodika vidi njegove dobre veze sa Rusijom.

„Te veze revoltiraju zapadne centre moći, kao i sarajevsku elitu. Zapad evidentno ne želi da opstane Dejton, koji je bio samo faza koja treba da dovede do realizacije ratnih ciljeva Alije Izetbegovića za centralizaciju BiH, a takva BiH bi onda bila karika u antiruskom NATO lancu“, dodaje naš sagovornik.

Prema oceni Stevice Deđanskog, objašnjenje je u tome što je odlazeća administracija na svim nivoima, i evropska, i američka, skrajnuta i „kao ranjeni lav pokušavaju da naprave što veći nered odlazeći odavde i nas da uvuku u taj nered“, pri čemu su spremni na sve što se vidi i na primeru Makedonije.

„Naše je da se ne damo isprovocirati. Osnovan stvar je da Srbija i srpski narod ne naprave nijedan potez dok se ovo čvorište ne raščivija, a situacija će se sto odsto promeniti od maja sledeće godine i izbora za EP. To će promeniti sliku Evrope“, uveren je Deđanski.

Ulozi su, ističe Slobodan Reljić, veći kad su sve te velike sile u igri, mnoge stvari se menjaju i to ubrzano, i tu se sad igra svim kartama.

„Mi ćemo biti pod pritiskom da svi budu ugurani u NATO. To pokazuje i panika u Makedoniji. Sad će se tema prebaciti na bezbednosni aspekt. Ali jeste veliki problem da Srbe uterate u NATO zato što ste hteli da ih ubijete. Ovde podrška NATO-u nikad nije došlo ni do 10 odsto, ali to ne znači da oni to neće pokušati“, kaže Reljić, uz opasku da u to dramatično vreme treba ući tako što će se definisati vlastiti interese i oko toga uspostaviti neka vrsta konsenzusa svih činilaca srpskog naroda.