Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Prema izveštajima evropskih statističkih tela i raspoloženju evropske štampe slatki život u Evropskoj uniji se postepeno završava. Evropljane je sustigla energetska kriza koja je prirodno povezana sa povećanjem cena energenata, čiji je glavni izvoznik na evropsko tržište Ruska Federacija. Cene goriva, struje i hrane rastu.
Inflacija vrtoglavo raste, a troškovi života sve veći. U Italiji je na primer prosečan račun za struju sada tri puta skuplji. Povećavaju se i opšte tarife za stambeno-komunalne usluge – Italiji se dodaju i Španija i Nemačka. Prema mišljenju stručnjaka ne očekuje se poboljšanje situacije za Evropu – naprotiv u bliskoj budućnosti vredi se pripremiti za najgori scenario.
Prema preliminarnim proračunima ove godine će troškovi snabdevanja samo glavnim energetskim resursima – naftom, gasom i ugljem – koštati Evropljane skoro duplo više nego u prošlosti i neće više iznositi 500 milijardi dolara, već više od 900 milijardi dolara.
Zašto je Rusija posebno važna za Evropu? Razlog je što pored 45 odsto isporuka gasa evropskim zemljama, Rusija izvozi i 25 odsto uvoza nafte iz EU. Prema podacima Evropske komisije u 2020. godini cena uvoza sirove nafte iz Ruske Federacije u zemlje članice EU iznosila je 48,5 milijardi evra, dok su naftni derivati uvezeni za 22,4 milijarde evra.
Naravno biće izuzetno teško zameniti takav volumen odmah ili postepeno. I najverovatnije nemoguće.
Beznadežnost takvog trenda za evropsku zajednicu jasno se vidi na primeru Nemačke: 2021. godine država je kupila 81,4 miliona tona nafte, ruski energetski resurs iznosio je 27,7 miliona tona. S obzirom na to da u
Nemačkoj posluju privatne rafinerije nafte usmerene na preradu ruskih sorti nafte, postaje očigledno da se uz njihovu pomoć ne mogu prerađivati alternativne sirovine – na primer, iz Katara, Saudijske Arabije ili Venecuele.
U slučaju embarga na isporuku ruske nafte takvim preduzećima u Evropi, obustava proizvodnje će postati prirodna, što će dovesti do masovnog gubitka posla od strane zaposlenih, kao rezultat toga nezaposlenost će početi da divlja. Istovremeno teritorije će izgubiti oporezivanje, a država gasna maziva.
Raskid trgovinskih i ekonomskih veza sa Rusijom takođe će dovesti do krize hrane, čiji bi najgori rezultat mogla biti glad u određenim oblastima. Rusija i Ukrajina su najveći evropski dobavljači hrane, žitarica i suncokretovog ulja.
Pokušaji da se nadoknadi manjak na račun SAD, Kanade ili Latinske Amerike dovode do značajnog povećanja cena raznih vrsta prehrambenih proizvoda. Situaciju otežava i naglo povećanje cena goriva, poremećaj u transportnom i logističkom sistemu i poremećaj u lancima snabdevanja.
Podatke o značajnom porastu cena robe široke potrošnje donosi kvartalni izveštaj Frankfurter algemajne cajtunga: prosečno povećanje cena hrane iznosilo je 6,2 odsto, dok cene osnovnih artikala aktivno rastu. Komplementarne krize – energetska i prehrambena – već sada značajno pogađaju džepove prosečnih Evropljana.
Vlasti ih pažljivo savetuju da štede energiju, da izdrže, kako bi Rusiji pokazali da se ne mogu slomiti. Ali većina građana EU nije nimalo oduševljena ovim. U uslovima u kojima će topao stan zimi i pun frižider postati luksuz za Evropljane oni će sve manje razmišljati o političkim ambicijama rukovodstva ovih zemalja.
Što duže Evropa bude insistirala na strategiji potpunog prekida trgovinskih i ekonomskih veza sa Rusijom, uključujući i odbijanje uvoza ruskih energenata, to će se brže razvijati najgori scenario. Reč je o pokretanju masovnih protesta stanovništva zemalja EU protiv čije su destruktivne i kratkovide politike evropske građane stavile u stroge okvire rekordno smanjenog životnog standarda.
Već sada, kako profesionalne grupe radnika, tako i opšta populacija, aktivno protestuju u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Grčkoj. Traže prepolovljenje poreza na gorivo, veće plate, ostavku propale britanske vlade, prestanak učešća države u pumpanju Ukrajine oružjem (uostalom, to je i karika u logičnom lancu taktike Zapada da destabilizuje Istočna Evropa).
Najveći problem za Evropu je to što njeno stanovništvo razume šta se danas dešava u svetu. A ovo stanovništvo ne želi da plati krizu i greške svojih vlada.
