ZAPANJUJUĆE OTKRIĆE: STOPA SMRTNOSTI U SRBIJI BILA VEĆA PRE KORONE- ŠTA SE KRIJE..

Iako se očekivalo da će zbog pandemije broj umrlih u Srbiji biti veći nego prošle godine, Republički zavod za statistiku izašao je sa podatkom koji je mnoge iznenadio – broj umrlih u prvih šest meseci ove godine je za 1,4 odsto manji u odnosu na isti period prošle godine. Pitanje je – zašto je stopa smrtnosti u Srbiji bila veća pre korone?

Naime, broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar – jun 2020. godine iznosio je 51.569, što je u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih iznosio 52.309, pad od 740 ili za 1,4 odsto, pokazuju podaci.

Zbog čega je stopa smrtnosti u Srbiji bila veća pre korone

Kako za Sputnjik objašnjava direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, pandemija korona virusa je svakako uzrokovala promenu strukture umiranja prema uzrocima smrti.

„Pojavio se jedan novi uzrok smrti koji, na žalost, odnosi živote jednog broja ljudi, ali je sa druge strane smanjena smrtnost od nekih drugih uzroka. Postoji međunarodna klasifikacija uzroka smrti i statistika radi takve preglede na godišnjem nivou, pa će se struktura po uzrocima smrti videti naredne godine za 2020. u celini“, kaže Kovačević.

On napominje da iako smrtnost nije drastično smanjena u odnosu na prošlu godinu, ipak se postavlja pitanje zašto se sada manje umire od drugih uzorka, onih koji nisu koronavirus.

Da kažu istinu: Korona nije tako smrtna kao što lažu narod

„Razlozi su brojni. S jedne strane menja se struktura morbiditeta, delimično se menja i starosna struktura, menjaju se i uslovi života. Ali, nije mi daleko od pameti da razlozi leže i u ovom, ne baš sretnom vremenu Kovida-19 i merama koje se primenjuju kako bi se uticaj pandemije smanjio.

Imali smo onaj „lokaut“ (zatvaranje) u aprilu, a sada takođe imamo restriktivne mere u pogledu određenih pravila ponašanja, pa sam sklon da pomislim da su te mere imale pozitivan uticaj i na umiranje po osnovu drugih uzroka.

Ja nemam analizu ovih podataka, ali pretpostavljam da je sve to imalo uticaja na, na primer, broj umrlih u saobraćajnim nezgodama. Drugo, ljudi su se u ovim uslovima drugačije ponašali nego ranije, više su vodili računa o sebi, intenzitet aktivnosti je promenjen. U svakom slučaju bilans je takav da imamo manju smrtnost nego u godini kada nije bilo kovida“, navodi Kovačević.

Ratne godine razlog smanjenog mortaliteta

I ekonomista Goran Nikolić smatra da su se ljudi više čuvali poslednjih meseci pa su, između ostalog, smanjeni incidenti i nezgode. Međutim, kako kaže, mnogo značajniji razlog od ovog je onaj strukturalne prirode. Srbija, kako navodi, već nekoliko godina unazad ima smanjen mortalitet i to iz vrlo jednostavnog razloga.

„Naime, posmatrano po prosečnoj smrtnosti u Srbiji sada „na red“ dolaze ljudi koji su rođeni između 1942. i 1946. godine, dakle u periodu kada je bila značajno smanjena stopa rađanja jer su to bile ratne godine. U partizane i četnike otišao je veliki broj ljudi, a 300.000 Srba bilo je u Nemačkoj u zarobljeništvu, pa iako nemamo tačne podatke znamo da je u tom periodu drastično smanjena stopa rađanja i da ljudi rođenih u

tom periodu ima značajno manje nego kada govorimo o predratnim ili posleratnim godinama. Na primer, kada je u pitanju broj rođenih u Srbiji ubedljivo najjača godina bila je 1952., jer je od 1950-te natalitet počeo strahovito da raste”, objašnjava Nikolić.

To je, prema njegovom mišljenju, glavni razlog pada mortaliteta koji beležimo od 2017-te do danas.

„Ljudi koji su danas, gledajući naš prosek, u najvećem riziku od smrtnosti, imaju 76, 77 ili 78 godina. Međutim, njih usled tih ratnih godina ima manje jer ih se manje rađalo. Naravno, ne umiru svi oni iste godine, ali kada imate tako značajno manji broj ljudi u određenim godištima onda se to ipak oseti i mi ovaj fenomen beležimo u Srbiji već skoro četiri godine“, primećuje Goran Nikolić.

U našoj zemlji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih šest meseci ove godine zabeležen i pad nataliteta za 1,2 odsto, s obzirom na to da je broj živorođenih iznosio 29.314, u odnosu na isti period prethodne godine kada je ukupan broj živorođenih iznosio 29.666.

Sandra Čerin (Sputnik)