Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Milan Ružić
Zašto ćutiš narode srpski? Što nešto ne učiniš? Gde si sebe izgubio? Koliko možeš da trpiš? Zapitaj se!
Varaju te, narode. Tuže te i tvoji i tuđi za zločine svetske. Kidaju te na komade satrapi i doušnici. Porobljavaju te oni koji nikada ni sami nisu bili oslobođeni. Pevaju ti lepe reči oni koji su vazda arlaukali i to uvek protiv tebe. Čekaš da ti dođu neki koji ti nikada nisu ni dolazili, a tvoji odoše negde daleko od tebe.
Naređuju ti neki tuđini koji se ništa ni u svojoj kući ne pitaju, a ti si im, narode srpski, dao za pravo da su veliki i važni. Vuku te za uši plaćenici i smeju ti se polupismeni i neobrazovani stranci, dok isti takvi naši u našem narodu vode glavnu reč. Rugaju ti se narodi bez glave i udova. Tebi, narode srpski.
Tebi koji si postojao i pre nego što su oni naterali neke starije narode da i njih priznaju kao narod. Ponižavaju te i kažnjavaju oni koji su od tebe niži. Nas istoriji uče oni koji su nastali juče, a kulturi oni koji i dalje ništa ne znaju, niti šta stvaraju, osim viška nekulture.
Ne možemo doveka biti ovakvi kao sad. Ovome ni ime ne znam. Ovo se mora promeniti u nešto drugo kako ne bismo zauvek bili treći u takmičenju sa još samo jednim narodom. O veri te uče nevernici, o pravdi zločinci, o toleranciji progonitelji, o uređenju neuređeni, o parama oni koji ih od tebe i otimaju, o lepoti oni koji su ceo svet naružili, a ti, narode srpski, gledaš u njih kao u ikonu.
Kakva je to ikona bez lika, bez časti, bez istorije? Kakvi su to ti tvoji novi sveci bez krsta, bez čuda, bez oreola? Zašto se, narode srpski, umesto pred ikonom, ti moliš pred tuđim zastavama, a svojom tuđinu glancaš cipele koje će uvek hteti tebe da gaze i žude da baš tvoj vrat načepe?
Teraju te da jezik zapostaviš, da pismo promeniš, da granice otvoriš, da pare predaš, da po njima škole nazivaš, da decu za njih školuješ, da njihove praznike slaviš i njima se diviš, a tebe ubeđuju da si ološ, stoka i sluga. Ne služi drugima, narode srpski, ne služi onima koji umesto liturgije, služe mržnju. Ne zavidi onima koji tebi zavide, ali neće to da ti priznaju, nego nasiljem i kontrolom nad tobom pokušavaju da leče svoju zavist i frustracije.
Nismo ni mi najvažniji za svet, ali treba da budemo najvažniji sebi. Drugima nećemo biti važni i drugi nas mogu mrzeti i voleti koliko i kako hoće, ali nas niko uvažavati neće ako sami sebe ne uvažimo. Pusti, narode, šta kažu drugi o tebi. Šta ti, narode srpski, misliš o sebi? Šta ti za sebe predstavljaš? Čiji si, narode srpski? Svoj nisi.
Da si svoj, ne bi te drugi svojatali i tretirali kao svoju prćiju. Digni glavu, narode! Pogledaj oko sebe i videćeš dokle su te doveli svi ti koji te ponižavaju! Zašto se pretvaraš da ne osećaš hladni zid koji ti leđa dodiruje, a do kojeg su te tuđini doveli?
Ne juri, narode! Samo se otvorenih očiju okreni oko sebe i sve će ti biti jasno. Znaćeš šta ćeš. Videćeš kako te muče. Videćeš neke tuđe osmehe upućene tvojim okovima. Sagledaj gde si, narode srpski, i reaguj. Uradi nešto dok izlaz iz ovoga ne iščezne, jer nije mnogo do toga ostalo. Ne daj da ti govore kako će svaka tvoja reakcija biti sankcionisana bombama. Ne može biti gore kazne od ove koju sad živiš, a nikome lošije nije bilo kada je ustao sebe da brani i za svoje dobro da radi.
Vekovima postojiš, narode srpski, vekovima. Nećeš valjda dozvoliti da te porazi ovaj svet kukavica koji se krije iza atomskih bombi i tehnologije? Mnogo veći junaci i heroji istorije su na tebe nasrtali i posle toga posrtali.
Heroji sa velikim mačevima i moćnim oružjem su pred srpskim narodom zaćutali, pa nećeš valjda dozvoliti da današnji zalizani metroseksualci sa nešto para u džepu, a nimalo mozga u glavi kojima je cela istorija jučerašnji dan, a ne vekovi, i sa atomskim koferom u krvavim rukama, naređuju tebi i decu ti odvode?
Ako na taj način zulum sam nad sobom učiniš, narode srpski, niko ti ne može pomoći. Lako je drugome na put stati i pobediti ga, ali najteže je čoveku, pa tako i narodu, da sam sebe, za svoje dobro, pobedi.
(Iskra)
