Home / TEMA DANA / ZAŠTO PAPA IDE U IRAK- ŠTA SE KRIJE IZA SVEGA..?!

ZAŠTO PAPA IDE U IRAK- ŠTA SE KRIJE IZA SVEGA..?!

Činjenica da je rimski biskup posetio Bagdad i Najaf duboko je simbolična i potencijalno istorijska za hrišćansko-muslimanske i sunitsko-šiitske odnose, kaže bivši ambasador Srbije u Kairu, novinar Dragan Bisenić povodom posete poglavara Rimokatoličke crkve pape Franje Iraku.

Prema njegovim rečima, ova poseta predstavlja nastavak napora Vatikana da održi i ojača dijalog sa arapskim i islamskim zemljama, ali i da pokaže da stvarni test za bliskoistočne zemlje doseže dalje od održavanja demokratskih izbora i uključuje pitanja položaja etničkih i religijskih manjina.

Duboka simbolika odlaska pape u Irak

„Treba reći da su u svim sukobima na Bliskom istoku hrišćani najteže stradali, a sve vreme dok su ti sukobi trajali oni su, na neki način, osećali da su napušteni od strane pripadnika iste vere u Evropi, SAD i drugim delovima sveta. Papa Franja pokušava da to sada, mada sa zakašnjenjem, ispravi“, objašnjava Bisenić.

Poseta Iraku je, kako kaže, četvrta papina poseta jednoj arapskoj zemlji. On je prethodno bio u Egiptu 2017. godine i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Maroku 2019. godine.

„Irak je, međutim, specifičan po tome jer je religijski najdiversifikovanija arapska država, pa je poseban izazov bio da se zadovolje očekivanja svih religijskih grupa i da niko ne bude povređen. Sa druge strane, Irak je zemlja višedecenijskih razaranja, koja je istovremeno kolevka civilizacije i Avramovo biblijsko rodno mesto“, primećuje Bisenić.

Činjenica da je Irak višereligiozna sredina gde su prisutni hrišćani, islam sa sunitskim i šiitskim grupama, kao i mnoge druge manje grupe, kao i to da je Irak mesto gde je rođen islamski ekstremizam koji se ogleda u pojavi Islamske države, verovatno su bili odlučujući da Papa Franja i u ovako nepovoljno vreme, u doba korone, poseti ovu državu.

Značajne poruke pape Franje

„Papina poseta je bila veoma simbolična. Naime, pre američke invazije 2003. godine hrišćanska populacija u Iraku brojala je skoro milion i po ljudi, a posle ratova i sukoba danas je pala na svega 250.000 hrišćana. Papa je posetio mesta razaranja hrišćanskih svetinja od strane Islamske države, tokom njene vladavine nad velikim teritorijama Iraka i pozvao iračke hrišćane da ne gube nadu i da ne traže osvetu za patnje koje su pretrpeli tokom vladavine Islamske države. Dok je stajao na trgu u razrušenom Mosulu, papa je govorio o posledicama rata i mržnje i rekao da želja za mirom nikada ne može da bude ućutkana prolivanjem krvi od strane onih koji zloupotrebljavaju ime Boga“, kaže Bisenić.

Poglavar Rimokatoličke crkve je, dodaje nekadašnji ambasador, rekao i da je potrebno mnogo toga da se obnovi, kako bi se naglasilo da terorizam i smrt nikada nemaju poslednju reč.

„On je takođe poručio hrišćanima u Karakušu i Irbilu na severu zemlje da nisu sami i da je cela crkva iza njih. Tu hrišćani postoje još iz apostolskih vremena, ali upravo su iz ovih predela bila najmasovnija hrišćanska iseljavanja posle američke invazije 2003. godine“, ukazuje Bisenić.

Potencijalno istorijska poseta

Papa je, kaže naš sagovornik, posetio i svetinje oko Alijeve grobnice u blizini Najafa, koje su šiitski centar prvog reda i tada se sreo sa ajatolahom Al-Sistanijem koji ima globalni uticaj nad svim šiitima u svetu.

„Irak nije samo muslimanska zemlja, već i zemlja koja ima centralno značenje za sunitsku i šiitsku istoriju. U verskom smislu moglo bi se reći da je najvažniji bio papin susret u Najafu sa duhovnim liderom šiitskih muslimana, ajatolahom Al-Sistanijem. Pre ulaska u njegov dom papa je skinuo svoju obuću, a šiitski poglavar, koji inače sedi kada dolaze posetioci, stajao je na vratima svoje sobe da bi pozdravio papu, što je retka čast koju ukazuje svojim gostima. Sistani je tada rekao da hrišćani treba da žive kao svi Iračani, u miru i sigurnosti i da uživaju sva ustavna prava“, navodi Bisenić.

Puna simbolike i značaja bila je, zaključuje Dragan Bisenić za Sputnjik, i poseta pape Franje starom gradu Uru gde je, kako se veruje, rođen Avram, biblijski patrijarh koga poštuju hrišćani, muslimani i Jevreji.

„Na tom mestu papa je istakao da vernici ne mogu da ćute kada teroristi zloupotrebljavaju religiju. On je pozvao i na uspostavljanje jedinstva posle sukoba i rekao da neprijateljstvo, ekstremizam i nasilje nisu rođeni u religioznom srcu, već da su izdaja religije.“

Check Also

„TRENUTNA SITUACIJA U SVETU DOPUŠTA POČETAK KATASTROFE U SVAKOM TRENUTKU- SVE JE SPREMNO ZA KOLAPS“

Ruski ekonomski ekspert Mihail Hazin savetuje ulaganje u zlato kao predmet dugoročne finansijske perspektive. Struktura …