Home / TEMA DANA / ZORAN STOJILJKOVIĆ: DOK VUČIĆ PRIČA BAJKE, USKORO MILION NEZAPOSLENIH I PAD PLATA U SRBIJI!

ZORAN STOJILJKOVIĆ: DOK VUČIĆ PRIČA BAJKE, USKORO MILION NEZAPOSLENIH I PAD PLATA U SRBIJI!

SES traži od države, prema njegovim rečima, novu podršku kompanijama po ugledu na te zemlje koje su nastavile da pomažu privredu novim ciklusom od još tri meseca.

U Srbiji će na jesen biti oko milion nezaposlenih gradjana ako država ne nadje načina da pomogne privredi novim paketom finansijske i druge vrste pomoći zbog krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, rekao je danas predsednik sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.

– Socijalno-ekonomski savet (SES) traži da se u Srbiji što pre formira nova vlada i razgovara o dodatnoj podršci najugroženijim firmama jer će se bez toga nezaposlenima od pola miliona pridružiti i više od 200.000 radnika koji će ostati bez posla i oko 100.000 povratnika iz inostranstva – rekao je Stojiljković koji do proleća 2020. godine predsedava SES-om.

Dodao je da prvi paket pomoći privredi od pet milijardi evra nije dovoljan i nije bio selektivan, pa su novac ili olakšice dobili i oni kojima nije bilo neophodno.

Stojiljković je rekao da je država trebalo da pruži novčanu pomoć firmama čija je proizvodnja pala 15-20 odsto, a ne svima.

– I druge zemlje su posle paketa pomoći za prva tri meseca krize nastavile da daju podršku privredi – rekao je Stojiljković.

SES traži od države, prema njegovim rečima, novu podršku kompanijama po ugledu na te zemlje koje su nastavile da pomažu privredu novim ciklusom od još tri meseca.

– Znam da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da država više nema para za pomoć privredi i da nije vreme komunizma, ali nisam znao da je Amerika koja pomaže privredu komunistička zemlja – rekao je Stojiljković.

On je rekao da „ova kriza traži drugačije mere i da niko ne govori o sidru kojim bi se zaduženje države ograničilo na 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Vlada Srbije trebalo bi, kako je rekao, rebalansom budžeta da poveća investicije u infrastrukturu jer stranih neće biti, a istovremeno da preispita dosadašnje planove o ulaganjima.

Stojiljković je ocenio da moraju da se, pre svega, preispitaju planovi o „podizanju jarbola i gradnji fudbalskih stadiona“.

Istakao je da sada u Srbiji „nema institucionalizovanog dijaloga o pravcima razvoja zemlje jer je parlament bez opozicije, a socijalni dijalog je marginalizovan“ .

NBS se sprema za otkaze i pad plata u Srbiji

Pre nešto više od šest meseci Narodna banka Srbije je skratila rok odobravanja keš kredita sa do 10 godina koliko su banke u praksi odobravale na osam godina u 2019, pa od ove godine na sedam, a od naredne na šest godina tako što je naterala banke da umanje svoj kapital za iznos neotplaćenog dela kredita koji je odobren na duži rok od propisanog.

Prekjuče je tu odluku stavila ad akta. Sada NBS poručuje bankama da mogu da produže rokove dospeća kreditima pri čemu njihovi pokazatelji poslovanja neće trpeti.

„Ističemo da stimulisanjem odobravanja olakšanih uslova otplate kredita stanovništvu Narodna banka Srbije ne odstupa od podsticanja prakse održivog kreditiranja i sprečavanja odobravanja nenamenskih kredita stanovništvu na rokove koji nisu u skladu s rizičnošću ove vrste proizvoda i kreditnom sposobnošću svakog pojedinačnog dužnika.

Takođe, na ovaj način se umanjuju rizici od rasta stope problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja u periodu nakon isteka moratorijuma, doprinosi se ublažavanju posledica krize u ovoj i narednoj godini i stvaraju se uslovi za kreiranje dodatne potrošnje fizičkih lica“, navodi se u obrazloženju Narodne banke.

Ovo je sasvim pouzdan signal da i činovnički aparat očekuje vruću jesen kako su to nedavno najavili sindikalci, u kojoj bi 300.000 ljudi moglo da ostane bez posla.

Ekonomista Milan Kovačević podseća da je tri meseca odložena naplata kredita moratorijumom, ali nakon toga nije ništa lakše otplaćivati kredite bankama.

„Pri tome će banke još dodati kamatu iz prethodna tri meseca na preostali dug i tako povećati rate. To je bio taktički, a ne strateški potez. Do sada su krize bile finansijske prirode, a sada imamo promenu načina života sa posledicama na ekonomiju. Izvesno je da će problematični krediti rasti u narednom periodu.

Privreda može kredite vraćati ili iz amortizacije ili iz profita, a i jedno i drugo će da se smanjuje. Što se tiče stanovništva, veliki broj građana će ostati bez posla.

Trebalo je napraviti plan šta raditi i sa bankama i sa građanima ako porastu problematični krediti. Trebalo je da razumemo da će pad biti veliki i da će dugo trajati. Umesto toga, zbog izbora, država se ponašala kao da ima ćup sa novcem koji je delila“, ocenjuje Kovačević.

Odluka Narodne banke odnosi se na gotovinske, potrošačke i ostale kredite, odnosno na sve osim stambenih i minusa po tekućim računima.

Prema statistici Narodne banke na kraju maja građani su po osnovu ovih kredita dugovali skoro pet milijardi evra, gde dominiraju keš krediti sa oko 4,2 milijarde evra.

Ne tako davno NBS je odobravanje tih kredita na po 10 godina videla kao rizik za bankarski sistem, ali sada u vreme krize rizik predstavlja potencijalna nemogućnost da se oni otplate, pa i NBS pokušava da privoli banke da olakšaju kreditnu zaduženost dužnicima.

„NBS je uradila šta je mogla, dala je mogućnost bankama da refinansiraju ili produže rok otplate kredita, a ostaje da se vidi da li će banke to prihvatiti“, napominje Nebojša Savić, profesor na FEFA univerzitetu.

Pored produženja roka otplate, NBS je olabavila i zahtev za učešće kredita u ukupnim primanjima dužnika. Prošle godine je odredila da rata kredita može biti maksimalno 60 odsto plate ili penzije, ali sada je bankama ostavljeno na volju da reprogramiraju dužnicima keš kredite i ako prebace 60 odsto prihoda.

Ove mere se odnose na kredite odobrene do 18. marta ove godine.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, smatra da se nešto slično moglo očekivati.

„Produženje roka otplate kredita predstavlja odbrambeni mehanizam. Kreditnom zaduženošću upravlja privredna aktivnost, a to je pod znakom pitanja čak i za nekoliko nedelja unapred.

Pitanje je koliko ljudi nije zaposleno, koliko ih neće imati plate koje su očekivali, a to su sve građani koji imaju i kredite“, ocenjuje Uzelac uz komentar da je ova mera namenjena da pomogne građanima dok je prethodna mera o smanjenju učešća za stambene kredite više bila usmerena kao pomoć građevinskoj industriji.

(beta.rs, danas.rs)

Check Also

POSLEDICE ĆE BITI UŽASNE: VAŠINGTON SE UPUSTIO U “FRONTALNI NAPAD”, KOJI PRETI DA SE PRETVORI U EKONOMSKU KATASTROFU ZA CEO SVET

Izraelski politički ekspert Jakov Kedmi opisao je suštinu američke strategije protiv Kine, koja bi na …