DR. SLAĐANA VELKOV: “MESO SE NE PROBAVLJA U NAŠEM STOMAKU, VEĆ RASPADA, ŠTO JE UVOD U MNOGE BOLESTI”
Verovanje da su životinjski proteini superiorni u odnosu na biljne proteine datira iz 1914. godine kada su dva naučnika, Osborne i Mendel napravili eksperimente na miševima i utvrdili da miševi brže rastu kada jedu životinjske proteine.
Kasnije je utvrđeno da je tačno da miševi brže rastu, ali i da kraće žive te da oboljevaju od raka i drugih bolesti. Bez obzira na to, generacije školske dece i doktora su pogrešno informisani da su nam meso, mleko i jaja neophodni kao izvori proteina.
Iako je ovaj mit u ishrani odavno opovrgnut, nema nekih pomaka da se informiše javnost, da je ono čemu su nas učili potvrđeno kao – netačno!
Posledice pogrešne ishrane vidljive su u današnjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i lako je videti ko tu dobija, a ko gubi.
Piramida ishrane koju učimo u školama i koju znamo još od detinjstva je pogrešna. Visoko proteinska ishrana je velika zabluda koja ozbiljno ugrožava naše zdravlje.
Pre svega, mi ljudi nismo dizajnirani da jedemo meso, zato se meso uopšte ne vari u našem stomaku većraspada, što je uvod u mnoge bolesti.
Proteine dobijamo varenjem hrane, ali naš organizam, takođe reciklira proteine kroz razlaganje izumrlih ćelija. Oni zatim cirkulišu kroz organizam krvlju i limfom i koriste se po potrebi. Nije potrebno jesti meso, mleko i jaja da bismo dobili potrebne proteine. Kako gorila, bik ili slon dobijaju proteine? Setite se koliko mišića imaju!
Kao što jake kosti ne zavise od kalcijumu, već o tome koliko se telo kreće i opterećuje kosti, tako i jaki mišići ne zavise o unosu proteina, već o naporu kojima su izloženi. Mišići postaju veći tako što pri velikim naporima dođe do pucanja mišićnih vlakana koji se onda obnavljaju i na taj način dođe do njihovog uvećavanja. Velike doze proteina će prilikom razlaganja osloboditi toksične količine azota u krvi, koji će se zatim akumuliraju u mišićima i izazivati hroničan umor.
Kod ozbiljnih sportista, dece u rastu i kod povećanih umnih napora može se povećati dnevna doza proteina za 10-15 g dnevno.
Napomena: Proteini su gradivo mišića i sportisti ih povećano uzimaju kako bi se nakon napora mišići brže oporavili i kako ne bi izgubili na mišićnoj masi.
Dr. Jaffe s Kalifornijskog Univerziteta u Barkleiju, je istraživao delovanje dete bez životinjskih produkata na nekoliko generacija dece i odraslih. Dok današnje dete bazirane na životinjskim produktima sadrže preko 150 g proteina dnevno (bodibilderi i do 300 gr), Dr Jaffe je ispitanicima davao samo 24-33 g proteina dnevno. Niko od ispitanika nije imao nikakve znake nedostataka proteina niti bilo kojih drugih hranjivih materija. Svi su bili odlična zdravlja!
Prema nekim istraživanjima, čovek može da akumulira samo oko 30 g proteina dnevno u telu. Sve što je više od toga odlazi u jetru i pretvara se u kiselinu koja se vezuje za kalcijum iz kostiju i izbacuje se preko urina (proteinom izazvana hipercalciuria – gubljenje kalcijuma preko urina) i na taj način nastaju problemi sa kostima. Ako jedemo raznovrsno, vrlo lako ćemo uzeti dovoljne količine proteina, a i drugih hranljivih materija.
Aminokiseline su gradivni elementi proteina. Delimo ih na esencijalne i neesencijalne. Nije potrebno kombinovati žitarice i mahunarke u jednom obroku ili u jednom danu da bi uneli sve esencijalne aminokiseline. U biljkama imamo zastupljene sve aminokiseline i naše telo ima sposobnost da ih akumulira nekoliko dana za buduću upotrebu. Takođe, ima dosta voća i povrća koje sadrže sve aminokiseline, kao što su: banane, urme, orasi, bademi, suncokretove semenke, kupus, brokoli, šargarepa i druge.
Znači, treba jesti raznovrsno voće, povrće, orašide, mahunarke i njihove produkte, semenke i klice koje će nas snabdeti sa svim esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama kao i svim ostalim hranjivim materijama koje su nam potrebne. Naravno, bolje ih jesti sirove jer se kuvanjem aminokiseline oštećuju.
Napomena
Dobri izvori proteina za sportiste lakto-vegetarijance:
* Unese oko 1,5 gr proteina po kg telesne težine
Surutka (vhei bez dodataka), posni mladi sir, konopljinom protein, kvinoja, orašidi (posebno kikiriki), seitan (pšenično meso – samo za osobe neosetljive na gluten), mahunarke (posebno njihovi produkti tofu i tempeh), klice i semenke (posebno bućine semenke i chia) te zeleno lisnato povrće.
(Atma)