„FERARI“ VIRUS hara Srbijom: „Zimska buba povraćanja“ dolazi iznenada, munjevito protutnji kroz organizam i NESTANE
Uporedo sa virusom gripa i malim boginjama u Srbiji je u cirkulaciji i stomačni norovirus poznat kao „ferari“ koji ne bira između dece i odraslih, već kosi sve redom.
„Zimska buba povraćanja“, kako ga zovu u Velikoj Britaniji jer se uglavnom javlja u zimskim mesecima, dodatno je, prema rečima lekara, napunila čekaonice, da doktori zbog toga bukvalno padaju sa nogu, kao i da je ovaj kao i drugi virusi pokosio i njih.
Specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac“ Nevenka Dimitrijević preslikava za naš portal situaciju iz čekaonica.
– Svi kašlju, kijaju, pune su čekaonice… Prisutne su i stomačne, i respiratorne infekcije i bakterijske infekcije, kako sa niskom tako i sa visokom temperaturom. Ima dosta i streptokoknih infekcija grla – navodi Dimitrijević.
Kada je reč o stomačnom virusu, prisutan je norovirus. On se ispoljava burnom kliničkom slikom u vidu povraćanja, učestalih stolica, često i povišene temperature.
Nazvan je „ferari“ jer traje jedan, dva dana a deluje dramatično, odnosno kako epidemiolozi kažu, dođe i prođe brzo.
Napada organe za varenje i kod odraslih i kod dece, a pre svega se manifestuje kroz dijareju i povraćanje. Deca imaju dijareju, povraćaju, ali retko kad imaju temperaturu.
Smatra se glavnim uzročnikom gastroenteritisa kod osoba svih starosnih grupa, a posebno kod dece mlađe od pet godina.
Lako se prenosi, najčešće putem prljavih ruku, a moguće je i kijanjem ili kašljanjem.
Glavni simptomi norovirusa su iznenadna muka i povraćanje, učestale vodenaste stolice, kao i bolovi u stomaku. Često se javljaju i slabost, bolovi u mišićima, glavobolja i lako povišena temperatura.
Najvažniji deo lečenja pogotovo kod dece predstavlja nadoknada tečnosti koja se gubi povraćanjem i prolivom. To treba činiti rastvorom za rehidrataciju, a deci treba davati po jednu kašičicu rastvora na desetak minuta.
Norovirus je otkriven još 1968. godine u toku epidemije akutnog gastroenteritisa u jednoj osnovnoj školi u gradu Norvolk u SAD. Zbog toga je prvo nazvan Norvolk virus, a 2002. godine je promenjen naziv u norovirus.
RASTE OBOLEVANJE OD GRIPA
Najnoviji podaci pokazuju i da obolevanje od gripa raste.
Konkretno u Beogradu, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, u nedelji od 29. januara do 4. februara registrovano je 23.523 obolelih od akutnih respiratornih infekcija i 713 obolelih od oboljenja sličnih gripu.
Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd prim. dr Leposava Garotić Ilić navodi da je tokom te nedelje a u odnosu na prethodnu registrovano 5 odsto više obolelih od respiratornih infekcija i oboljenja sličnih gripu, ali da je i dalje aktivnost virusa gripa niska.
– Što se tiče oboljenja sličnih gripu, pretprošle nedelje imali smo najviše obolele dece od 5 do 19 godina, međutim, prošle nedelje nam se to nekako izjednačilo pa od tih 713 obolelih, 40 odsto su deca od 5 do 19 godina a 40 odsto su stariji od 30 do 64 godine. Na teritoriji Beograda aktivnost gripa je još niska, a u cirkulaciji su virus gripa B, podtip A H1N1 i rinovirusi, s tim da je virus B dominantan – navodi Leposava Garotić Ilić.
(Telegraf)