SLEDI REPRIZA NAJVEĆE KRIZE 21. VEKA: Trampova politika gurnuće svet u ponor

Političke odluke novog predsednika SAD od samog početka njegovog mandata ne nailaze na odobravanje stručnjaka i analitičara.

Sada se oglasio i Međunarodni monetarni fond, koji je upozorio da bi predlozi američkog predsednika Donalda Trampa za smanjenje poreza i ublažavanje finansijskih propisa mogli da izazovu novi krug ulaska u finansijske rizike one vrste koja je prethodila poslednjoj krizi 2008. godine.

MMF je u svom polugodišnjem izveštaju „Globalna finansijska stabilnost“ naveo da su se rizici po stabilnost generalno smanjili u poslednjih šest meseci zbog jačeg globalnog ekonomskog rasta i viših kamatnih stopa koje su poboljšale bankarske zarade, prenosi agencija Rojters.

Međutim, kako dodaje, već visoko zadužene američke kompanije možda neće prenositi višak iz toka gotovine, do kog bi došlo usled predložne poreske reforme američkih republikanaca, u kapitalna ulaganja u proizvodnju koja mogu da pomognu održivi rast.

Umesto toga, Fond ocenjuje da bi talas gotovine, koji će verovatno uključiti i repatrijaciju dobiti koju muiltinacionalne korporacije drže u inostranstvu, mogao da bude kanalisan u rizična ulaganja, poput kupovine finansijskih aktiva, spajanja i isplate dividendi. Takva iskušenja će biti najveća u informacionim tehnologijama i zdravstvenom sektoru, smatra Fond.

U izveštaju se navodi da je prethodne velike poreske promene obično pratio rast preuzimanja finansijskih rizika, uključujući i poreske reforme 1986. i oslobađanje od korporativnog poreza za repatrijaciju dobiti 2004.

U oba slučaja, to je dovelo do rasta zaduživanja kompanija zarad rizičnih investicija, nakon čega su sledile recesije 1990. i 2008. godine.

Ukoliko se ispostavi da američko tržište rada mora malo da olabavi da bi apsorbovalo stimuluse od Trampovih planova za smanjenje poreza i potrošnje, inflacija i kamatne stope bi mogle da porastu oštrije nego što se očekivalo.

To bi moglo da pojača tržišne volatilnosti i podigne troškove servisiranja duga u ionako već nategnutim bilansima kompanija, ocenjuje MMF.

U izveštaju se dodaje da okretanje SAD i drugih razvijenih zemalja ka protekcionizmu takođe može smanjiti trgovinske i tokove kapitala, što će uticati na snižavanje rasta i splašnjavanje tržišnog sentimenta.

„Oštriji finansijski uslovi mogu gurnuti slabije firme u probleme“, upozorava Fond, napominjući da će posledice gubitaka snositi banke, osiguravajuće kuće, investicioni fondovi, penzioni fondovi i strane institucije.

Što se tiče tržišta u usponu, u izveštaju se ukazuje da su rizici po finansijsku stabilnost i dalje povišeni. Te ekonomije se, prema MMF-u, suočavaju sa dvostrukim pretnjama – od narastajućeg protekcionizma koji bi mogao da smanji tražnju za njihovim izvozom, kao i od inflacije i bržeg podizanja kamatnih stopa u SAD, što bi moglo da inicira odliv kapitala i oteža servisiranje spoljnog duga tih zemalja, prenosi Rojters.

(Agencije)