NEZAPOSLENOST U SRBIJI – STVARNI PROBLEM I LAŽNI PODACI

Snažan rast zaposlenosti u prethodne tri godine uz stagnaciju privredne aktivnosti, po svemu sudeći, nije se ni desio, već je posledica nepouzdanosti praćenja kretanja na tržištu rada od strane RZS-a (Republičkog zavoda za statistiku)“.

Fiskalni savet Srbije – Dokument za Kopaonik biznis forum 2016 (1)
*
Kada jedna visoka državna institucija izrazi ovako otvorenu sumnju u verodostojnost podataka koje plasira druga, zvanično za to zadužena, onda je to vrlo zabrinjavajuća činjenica koja u javnosti otvara mnoga pitanja ne samo o o načinu funkcionisanja, profesionalnosti i stručnosti centralne statističke ustanove u državi, već i o načinu delovanja celokupnog državnog aparata i zloupotrebi podataka od javnog značaja, ne samo u ekonomskoj već i u drugim sferama.

Ovo tim pre što je iznošenje najbesmislenijih cifara u skladu sa dnevno-političkim potrebama aktuelnog režima, koje je u svrhu manipulisanja javnosti otpočeo Mlađan Dinkić nakon peto-oktobarskog puča, u vreme vladavine Aleksandra Vučića dostiglo svoju kulminicaju.

Naravno, ne pada mi na pamet da se pridružim optužbama Fiskalnog saveta kako RSZ daje neistinite podatke kako bi potkrepio Vučićeve bajke o svojim ekonomskim uspesima. Pustimo ih da sami objasne šta rade.

U odgovoru na tvrdnju Fiskalaca RSZ se pozvao na to da je od 2012. godine (o, gle čuda, baš one u kojoj je Vučić prigrabio vlast!) došlo do „promene metodologije pri izradi ankete“ što, kako objašnjavaju, „ne znači pogrešnu ocenu trendova zaposlenosti i nezaposlenosti u periodu pre metodološke izmene, ali svakako znači prekid uporedive serije počev od 2015. godine“.(2) To je, dabome, sasvim moguće. Sve je tačno, ili ništa nije pogrešno, samo se sa ničim ne može porediti. Osim sa samim sobom. Vučić sa Vučićem. Kako bi inače bilo „prvi put u istoriji“?! Problem nezaposlenosti u Srbiji, star decenijama, resetovan je 2015. I to sve po usvojenim zakonima, izmenama, uredbama, uredbama na uredbe itd.

Kada smo kod 2015. da naglasim i to da je od njene druge polovine RZS, nakon 70 godina, prestao da objavljuje podatke o kretanju zaposlenosti na nivou delatnosti, što je očigledan i nameran metodološki propust, sa ciljem prikrivanja vrlo zabrinjavajućih trendova u zapošljavanju u državnoj upravi i javnim preduzećima!!
I tu dolazimo, onako uzgred, do dve najveće tajne statistike koje ovu, naizgled jasnu, nauku pretvaraju u beskrajno manipulativno polje. Metodologija i uzorak!

Odgovarajuća smesa ova dva sastojka crni veš će pretvoriti u najmanje sivi, negativan trend u rast ili obrnuto. Već kako Vam treba. Metodologija i uzorak su statistici onaj oslonac koji je, u fizici, Arhimedu nedostajao kako bi podigao zemlju. Kad god čujete Vučića, njegove glasnogovornike i Agencije da govore statističke podatke, pa i cifre uopšte, setite se toga. Nikad niko ne laže, samo koriste određenu metodologiju i rade na bazi određenog uzorka.

No, na sreću, u ekonomiji gde je sve povezano, verodostojnost iznetih podataka možete pratiti i kroz analizu posrednih indikatora koji ih prate. Sumnju Fiskalnog saveta, u

pomenutom slučaju, izazvala je činjenica da rast BDP-a nije adekvatno pratio navodni rast zaposlenosti (tz. Okunov zakon), kao i da on nije logičan u uslovima iskazane stagnacije privrednih aktivnosti.

U tretiranju fenomena „nezaposlenosti“ u ovom tekstu uzećemo u obzir i neke druge indikatore i saznanja koji će pomoći da se razreši enigma kako se nezaposlenost u Srbiji statistički smanjuje, a niko u stvarnosti ne primećuje ekonomske efekte tog trenda.

OPŠTE O NEZAPOSLENOSTI

Hajde da, u ovom delu teksta, krenemo od određenja pojma nezaposlenosti koji će biti razumljiv svakom čitaocu. Dakle, „nezaposlenost“ kao ekonomski termin označava postojanje određenog broja radno sposobnog stanovništva (ljudi od 16 do 65 godina) koji imaju potrebu i volju da rade, ali ne mogu naći posao. Uobičajeno je da se ona izražava tzv. „stopom nezaposlensti“, koja predstavlja broj nezaposlenog u odnosu na ukupan broj radno sposobnog stanovništva, prikazan u procentima.
Jasno je kako je stopa nezaposlenosti važan ekonomski pokazatelj koji pokazuje i stanje društva i položaj pojedinca u njemu, pre svega zato što sve savremene i demokratske zemlje u svetu priznaju pravo na rad kao jedno od osnovnih ljudskih prava.

U ekonomiji se smatra da se podnošljiva stopa nezaposlenosti kreće od hipotetičkih nula do 5 %. Stopa od 5 do 10 % smatra se alarmantnom, a svi procenti iznad toga, posebno oni između 15 i 20 % ukazuju na duboko raslojeno i socijalno podeljeno društvo!! (3)
Pre nego što krenemo dalje pozivam Vas da pogledate priloženu Tabelu 1. koja pokazuje ostvarene i projektovane stope nezaposlenosti u svetskim regionima u periodu 2007 – 2018. godine, kako biste bolje razumeli koliko je u Srbiji situacija katastrofalna, čak i ako prihvatimo kao tačne podatke koje nam daje RZS po Vučićevoj metodologiji!

 

Šta nam ova tabela govori u kontekstu podatka RZS da je u prvom kvartalu 2017. godine nezaposlenost u Srbiji iznosila 14,6 %(5), što je veoma upitno, budući da je čak za 4,4 procentnih poena manje nego u istom kvartalu prošle godine, ali o tome ćemo nešto kasnije. Čak i da je 14,6 odsto realna stopa, iz priložene tabele vidimo da je ona veća čak i od tradicionalno najnerazvijenijeg svetskog regiona – Severne Afrike, a da je čak preko 70 odsto veća od proseka regiona kome pripadamo (Centralna i Jugoistočna Evropa izvan EU).

Ovakav procenat jasan je indikator dubokih poremaćaja u ekonomskoj politici, a što je još gore ukazuje i na pokušaj odbrane uspostavljenog sistema izraženih socijalnih nejednakosti, to jest sistemske namere da mali procenat društva (tzv. finansijska i politička elita) zadrži svoje privilegije na uštrb potrebe za uključivanjem što većeg procenta radno sposobnog stanovništva u ekonomski sistem zemlje, kako bi se nastavila koncentracija kapitala u njihovim rukama.
Prepoznajete li u ovome Srbiju iz Vučićevih nemuštih priča? Prepoznajete li sebe u njoj?!
A što je najgore, realni procenti nezaposlenosti sigurno su veći.

NEZAPOSLENOST KAO VUČIĆEVA VOLjA I PREDSTAVA

Pre nego što objasnim zbog čega dovodim u sumnju podatak da je stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2017. bila 14, 6 odsto (tek da bude ispod psihološke granice od 15 %), reći ću da pored RZS-a, zvanične podatke o ovoj oblasti iznosi i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), koja vodi zvaničnu evidenciju nezaposlenih lica i realizuje tzv. programe zapošljavanja. Naravno, način na koji tu evidenciju vodi, usklađen je sa potrebama i metodologijom RSZ i on je prepun začkoljica koje fiktivno smanjuju broj nezaposlenih lica.

Recimo, budući da je obavezno tromesečno javljanje referentu NSZ, zakašnjenje od jednog jedinog dana podrazumeva automatsko brisanje sa liste nezaposlenih lica (to čini sam program evidencije) i Vi morate proći novu proceduru kao da nikada niste ni bili prijavljivani, što podrazumeva zakazivanje razgovora sa savetnikom, pribavljanje nove dokumentacije i sl., što potraje katkad i više od mesec dana, za koje vreme zvanično niste nezaposleni.

Ako Vam se, ne daj Bože, zakašnjenje desi dva puta u godini, a nemate lekarsku potvrdu o bolesti za određeni dan, možete se ponovo prijaviti tek za šest meseci! Za to vreme niste nezaposleno lice, iako nemate posao.
Ili, ako ste tokom meseca radili i jedan jedini dan (recimo brali višnje u nekoj zadruzi) vi celog tog meseca niste nezaposleno lice.
U slučaju odbijanja ponuđenog posla, bez obzira na razlog, odmah se brišete iz evidencije, a eventualna ponovno prijava može uslediti tek za šest meseci ili nikada. I tako redom.

Ovde se očigledno radi o proceduralnim zavrzlamama koje treba da stvore lažnu sliku o broju nezaposlenih lica, odnosno da pokažu smanjenje bez obzira na stvarno stanje.Ako su Vas izbacili iz kompjutera niste nezaposleni, zar ne?
Iz gore navedenih razloga, imam ozbljnu zadršku na realnost podatka RZS-a da je nezaposlenost u prvom kvartalu ove godine samo 14,6 %, a da je u prvom kvartalu prošle godine iznosila 19 %.

Na ovom nivou privrednih rezultata jednostavno je nemoguć rast zaposlenosti od 4,4 odsto. Ako je neki rast i postojao teško da može biti veći od 1,5 odsto, pa je mnogo realnije pretpostaviti da je realna stopa nezaposlenosti u Srbiji danas između 17 i 18 odsto.

UMESTO ZAKLjUČKA

Ovako visoka stopa nezaposlenosti preveliki je balans i za mnogo ozbiljniju ekonomiju i vladu nego što je naša. Prema podacima koje je početkom maja 2017. izneo Predsednik UO NSZ, Dario Mačkić, na njihovoj evidenciji se nalazilo 676.000(6) nezaposlenih lica, čemu treba dodati bar još stotinak hiljada koji iz nekog razloga nisu na evidenciji, a nezaposleni su.

Ovo proizodi čitav niz negativnih, „ne samo ekonomskih, nego i socijalnih, socijalno-psiholoških i demografskih posledica. Visoka nezaposlenost je generator socijalnog nezadovoljstva, porasta svih oblika nasilja, depresije pojedinca, kao i kriminalizacije društva, suicida i mnogih drugih negativnih pojava“(7)
Posebno je za srpsko društvo opasan pristup problemu nezaposlenosti koji ima Aleksandar Vučić, koji je mnogo puta ovu pojavu bezobrazno i neotesano pripisivao nacionalnoj

lenjosti, individualnoj nesposobnosti, probirljivošću i drugim uvredljivim izrazima prema nezaposlenima, pokušavajući da prikrije odgovornost državnih institucija, pre svega svoje Vlade, kao i političkog i finansijskog establišmenta za ovaj problem.

Za takve javne uvrede i medijska iživljavanja (nije ih iznosio samo Vučić) niko nikada nije odgovarao što nezaposlene čini fizički najugroženijom manjinskom grupom u društvu. Nisam čuo da pripadnici LGBT populacije, seksualno različiti i ostali, umiru od hronične izgladnelosti, ili nedostatka novca da sebi priušte lečenje, da se smrzavaju bez ogreva, ili ubijaju pred decom zbog agresivnih izvršitelja.

Za nezaposlene u Vučićevoj Srbiji to je danas svakodnevna pojava.

(Dragan Milašinović)