Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Rusija upućuje alarmantne optužbe na račun SAD: Moskva kaže da pod američkim upravljanjem u Avganistanu, trgovina drogom i Islamska država cvetaju a sada je i avganistanska šiitska zajednica bliska Iranu napadnuta uz pomoć neidentifikovanih helikoptera.
Rusija je u prošlosti nagoveštavala da SAD tajno sponzorišu Islamsku državu u Avganistanu. U četvrtak je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova izneo optužbu da su “strani borci,“ koji su prevezeni “nepoznatim helikopterima,“ počinili masakr nad Hazara Šiitma u provinciji Sar-e-Pol u severnom Avganistanu. Portparol je rekao:
“Možemo videti pokušaje da se podstakne etnički sukob u zemlji… Takođe su zabeleženi slučajevi letova neidentifikovanih helikoptera do teritorije koja je pod kontrolom ekstremista u drugim severnim provincijama Avganistana.
Na primer, postoje dokazi da je 8. avgusta četiri helikoptera letelo od vazduhoplovne baze 209. korpusa Avganstanske nacionalne armije u Mazar-i-Šarifu do područja koje su zarobili militanti u Aqcha okrugu provincije Đuzan.
Važno je napomenuti da su svedoci ovih letova počeli da dolaze sa radara agencija za sprovođenje zakona. Čini se da komanda NATO snaga koja kontroliše avganistansko nebo tvrdoglavo odbija da primeti ove incidente.“
Iz navedenog se čini su delovi avganistanskih oružanih snaga i NATO komanda (koja kontroliše vazdušni prostor Avganistana) ruku pod ruku u ovim tajnim operacijama. Bez sumnje, ovo je veoma ozbiljna tvrdnja Rusije. Napad na Hazara Šiite se mora uzeti kao poruka namenjena Teheranu.
Istorijski i kulturno, Iran ima afinitete sa zajednicom Hazara Šiita u Avganistanu. Verovatno Trampova administracija, koja je obećala da će srušiti iranski režim, otvara “drugi front“ sa Islamskom državom protiv Irana sa Istoka.
Zanimljivo je da je rusko Ministarstvo spoljnih poslova u petak objavilo i izjavu o alarmantnoj situaciji u Avganistanu. Istakli su da:
Nagli porast proizvodnje droge se očekuje u Avganistanu ove godine, a jedna trećina stanovništva je sada uključena u uzgajanje opijumskog maka.
Geografija avganistanske trgovine drogom se proširila i sada doseže do afričkog kontinenta.
Tone hemikalija za preradu narkotika se ilegalno uvoze u Avganistan – sa Italijom, Francuskom i Holadijom “među glavnim dobavljačima.“
SAD i NATO su ili nevoljni ili nesposobni da spreče ilegalne aktivnosti.
Rusija i Iran ne mogu zatvarati oči na neprijateljske aktivnosti SAD-a (i NATO-a) u njihovom dvorištu, pretvarajući anti-talibanski rat u posrednički rat. Oni ne mogu a da ne vide avganistanski sukob kroz prizmu svojih dubljih tenzija sa SAD.
Koje su opcije Rusije? Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je rekao na sastanku sa najvišim predstavnicima u Moskvi 18. avgusta da avganistanski sukob predstavlja pretnju stabilnosti Centralne Azije. On je rekao da Rusija planira da održi zajedničke vojne vežbe kasnije ove godine sa Kirgistanom, Tadžikistanom i Uzbekistanom. Rusija ima vojne baze u Tadžikistanu i Kirgistanu.
S druge strane, ambasador Zamir Kabulov, ruski predsednički izaslanik u Avganistanu, nedavno je rekao da ako avganistanska vlada i SAD ne budu mogli da se suprotstave pretnji Islamske države, Rusija će pribeći vojnoj sili. Kabulov je obelodanio da je Rusija na Savetu bezbednosti UN-a potegnula pitanje vazdušnog snabdevanja boraca Islamske države u najmanje tri provincije u severnom Avganistanu od strane neidentifikovanih aviona.
Naravno, nezamislivo je da će Rusija postaviti “čizme na teren“ u Avganistanu. Ali ako Islamska država probije granice država Centralne Azije, to postaje “crvena linija,“ i Rusija će uzvratiti napad.
Rusija ojačava svoje baze u Kirgistanu i Tadžikistanu. Značajno je to da je u zajedničkoj vojnoj vežbi sa Tadžikistanom u julu, Rusija testirala svoje balističke rakete kratkog dometa Iskander-M, jedno od najnaprednijih oružja u ruskom arsenalu, sa dometom od 500 km i nosivošću od 700 kg. Iskander je opremljen sistemima za termalno navođenje sa sposobnošću da prevaziđe raketne odbrane. Iskanderova tačnost bi mogla biti bolja od 10 metara. (Rusija je rasporedila ovo smrtonosno oružje u Siriji).
Sa izlaskom stratega Stiva Banona iz Bele kuće, okorelog antiratnog ideologa u Trampovoj administraciji koji je želeo da se rat u Avganistanu okonča, generali sada imaju prednost u kontrolisanju američke politike. Sekretar odbrane Džejms Matis i savetnik za nacionalnu bezbednost HR Mekmaster podržavaju raspoređivanje dodatnih vojnika u Avganistan.
Tramp je nedavno za svog šefa kabineta imenovao Džona Kelija. Postoji dovoljno indikacija da Keli (penzionisani general marinaca i otac poginulog marinca, 1. potpukovnika Roberta Kelija, koji je poginuo u Avganistanu 2010. godine) gotovo sigurno deli mišljenje Matisa i Mekmastera.
Što više gledamo na to, stvarni izazov predsednika Donalda Trampa nije po pitanju pobede u ratu protiv talibana, već visok rizik koji će navući na sebe slušajući savet svojih generala i odobravajući posrednički rat u Avganistanu protiv Rusije, Irana i Kine.
(Webtribune.rs)
