Ideolog američke „alternativne desnice“ i jedan od organzatora njihovog marša sa bakljama u Šarlotsvilu – Ričard Spenser – istupio je sa upozorenjem da je u Sjedinjenim Državama moguć građanski rat.
Zapravo, ocenio je da je već počeo, samo ne u klasičnoj formi. Posebno je ukazao na „srezanu scenu“ sa kadrovima kako jedan od zaštitnika spomenika južnjačkom generalu Robertu Liju automobilom uleće u masu pobornika rušenja tog spomenika (jena žena poginula, uz 19 povređenih). Jer, tom događaju je prethodila masovna tuča nedaleko od spomenika Liju, pri čemu je nemoguće utvrditi ko je prvi počeo.
Spenser ukazuje da je policija – možda i namerno – dozvolila da se dve kolone ukrste i sukobe.
O tome je Spenser rekao: „Taj sukob je ozbiljni razlom u američkom društvu. Raspoloženje u zemlji se postepeno usijava. Mi više ne verujemo jedni drugima. Mi više nemamo ni zajednički dom, kako smo dosad govorili, a ni isti, zajednički san“.
Newsweek je već pokušao da u događanjima u Šarlotsvilu pronađe „ruku Moskve“. Pritom je ustvrdio da Spenser ne krije svoju naklonjenost „politici Vladimira Putina“ i da Rusiju smatra „jedinom belačkom zemljom u svetu“.
Naveo je da je Spenser u Šarlotsvilu čak skandiraao: „Rusija je naš prijatelj!“.
U kampanju protiv Spensera i „alternativnih desničara“ se uključio i neizbežni SNN, tvrdeći da iza nemira u Šarlotsvilu stoji Moskva. Uzeo je na tu temu izjavu od dekana pravnog fakulteta jelskog univerziteta Aše Rangape koja je, malo izokola, rekla:
„Nema dokaza da Rusija direktno podržava radikalne desne organizacije u SAD. Ali, ako se na Šarlotsvil gleda kroz prizmu naših predsedničkih izbora, jasno je da obaveštajne službe Rusije imaju nove mogućnosti za korišćenje za aktivna dejstva i takvih grupa. Uostalom, Spenser je oženjen ruskom propagandistkinjom Ninom Kuprijanovom koja u svojim tektovima suflira kremaljskoj propagandi. A sam Spenser svoje ekstrmističk poglede propagira po ruskim medijima. Može se, dakle, očekivati da će Moskva pokušati da destabilizuje SAD iznutra“.
Posle svega ovoga, Spenser je odgovorio na nekoliko pitanja ruskog lista „Vzgljad“.
Prvo je bilo: „Vi ste u izbornoj kampanji podržavali Trampa. Kako ocenjujete njegovu reakciju na sukobe u Šarlotsvilu?
Odgovor je bio: „Njegova reakcija je bila i dobra i loša. Trebalo je, na primer, da bude tvrđi u osudi gradske vlasti Šarlotsvila. Uprkos svemu, tramp je možda jedini koji se povodom tog sukoba poneo pošteno. Jer, nije se radilo o napadu nikakvih nacista na nevine denonstrante. Na nas su napali zaglupljeni levičari koji ustaju protiv ljudske prirode“.
Hoće li se promeniti Trampov kurs pols uklanjanja iz Bele kuće njegovog strateškog savetnika Stivena Benona?
Spenser je uzvratio: „Ne znam za šta se tačno Benon zalagao, ali je činjenica da je predsednik – čim je Banon napustio Belu kuću – odmah objavio da povećava naš vojni kontigent u Avganistanu. Bojim se da će se posle Benonovoj odlaska pogoršati i politika SAD prema Rusiji i Bliskom Istoku“.
Jeste li zadovoljni Trampovom politikom u celini?
– Ne, nisam. Žao mi je što se Tramp nije u vučenju poteza promenio u meri u kojoj sam očekivao. Uprkos svem, ne mislim da je on loš predsednik SAD i želim mu uspeh“.
Guverner Virdžinije, Terens Makolif, rekao je vašim pristalicama da nisu patriote i da se samo pretvaraju da to jesu. Kako ste doživeli te reči?
– Taj guverner je potpuni idiot. Drago mi je što me taj tupan napada. On i gradonačelnik Šarlotsvila, Majk Sajner, su užasni ljudi koji razaraju tradicionalnu kulturu Sedinjenih Država. Oni me mrze zbog mog patriotizma. Samo, mene to ne dotiče. Ja se zalažem za identitet belih ljudi u SAD, za njihov istorijski ientitet. Zalažem se za bratstvo belih u celom svetu u koje bi bili uključeni i Rusi.
Zbog čega se u Šarlotsvilu prolila krv?
– Haos je stvorila vlast. Ona je okrenula dve grupe demonstranata jedne protiv drugih. Nasilje su izazvali komunistički fanatici.
Da li su događaji u Šarlotsvilu svojevrsni produžetak građanskog rata koji se u SAD dogodio pre vek i po?
– Da. Smatram da je opet krenuo Građanski rat. Samo u drukčijoj formi!