Naši stari verovali su u moć biljaka i duboko poštovali predanja iz daleke prošlosti koja su nasledili o njima.
Pored “dobrih” biljaka – onih koje donose mir i blagostanje kući, a zdravlje ukućanima, Srbi u prošlosti imali su i niz drveća koje su smatrali “zlim”, koje su poštovali, ali ga se i te kako i bojali!
Narod veruje da svaka biljka nosi neko značenje. Mnogo od tih verovanja sačuvalo se do današnjih dana, pa i savremeni ljudi znaju da je na primer, hrast od kojeg se pravi badnjak poseban, da je vrba žalosna, a dren zdrav. Verovanja o biljkama sakupio je portal Narodna medicina.
Predstavljamo vam biljke koje su naši stari smatrali lošim, za koje su verovali da predviđaju nesreću ili makar da ih se treba čuvati i nikako ih ne saditi u dvorištu!
Bagrem
Bagrem nije dobro drvo. Stari kažu da ne treba da bude blizu kuće.Stari su bagrem zvali “nerod” (“bez roda”), a kalemljenje ovog drveta smatrali su skrnavljenjem.
Breza
Srbi veruju da je breza prokleto drvo jer su Isusa Hrista šibali brezovim granama. Od ovog drveta su pravili metle, a o Ivanjdan i Petrovdan “lile” – baklje od suve kore.
Brekinja
Slično, Srbi veruju da je Isus razapet na krstu od brekinjinog drveta i zato je reč o još jednom ukletnom drvetu. Plodovi se nikada ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti se njime loži vatra.
Ko bi odsekao brekinju, kažu stari, razboleo bi se, ili ukočio, ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili čunovi za razboj.
Zova
Kod starih Slovena, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini. Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.
Orah
Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić. Reč je o drvetu koje je izazivalo veliko poštovanje, ali i strah kod naših starih.
Verovalo se da nije dobro imati orah u blizini kuće, kako zbog žila koje mogu da sruše dom, tako i zbog senke koja pada na kuću, a za koju se verovalo da predviđa smrt. Slično, nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.
Tuja
Tuja se sadila po grobljima i daleko od kuće, jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, utiče loše na decu i ona često poboljevaju, a da ni sami ne znaju od čega.