SEKTE U SRBIJI: „IZ GROBNICA SAM IZVLAČIO DECU IZBEZUMLjENU OD ORGIJANjA“

Autor knjiga “Sekte i mentalna manipulacija” i “Horor pred našim vratima” Dimitrije Pastuović, čuveni srpski sektolog, proveo je dobar deo života izučavajući podložnost naših prostora razvoju sekti, prisustvu sekti na ovoj teritoriji kao i izučavanju njihovih rituala.

Autor priča o opasnosti koju sekte sa sobom nose, o tome kako ih se kloniti, gde vrebaju i vrbuju i kako izgledaju njihovi rituali.

Sektaški rituali su daleko od onoga što je blisko i razumljivo običnom čoveku i svojevrstan su prikaz izopačenog uma.

Od konzumiranja umočenog peciva i hleba u životinjsku krv, preko spavanja u grobnicama, prostituisanja, ubistava i samoubistava do orgijanja, pripadnici sekti ne prezaju ni od čega vodeći se principom kontriranja svemu što je hrišćansko.

Ovo je naročito svojstveno najopasnijoj sekti kod nas i u svetu – „Crna ruža“.

– Više puta sam ulazio na njihove obrede i nalazio ih na crnim misama. Misa počinje uglavnom na skrovitim mestima ili grobnicama spremljenim za sutrašnju sahranu. Oni se skupe, a pošto ih mrze da mese hleb, kupe neke žu-žu pogačice koje kasnije natope krvlju zeca ili neke životinje. Sve se to dešava uz upotrebu narkotika i na kraju se završava orgijama. Novi član koji se inicira ima jedan od uslova da prespava u grobnici koja je spremna za sutrašnju sahranu.

Pastuović opisuje kontakt sa onima koje pronađe u grobnicama.

– Izvlačio sam ih iz grobnica. Prosto je neverovatno kakav je to prizor i koliko su izbezumljeni. Nalazio sam i decu od 14-15 godina.

Edukacija o prisustvu sekti na našim prostorima je minimalna, a Pastuović upozorava da je upravo izostanak edukacije o opasnosti i destruktivnosti sekti u Srbiji razlog zbog kog im se lakoverno, i iz neznanja pristupa. Neophodnost da o sektama počne da se priča ne samo kada se dogodi neka tragedija, već da se konstantno podiže svest o destruktivnosti ovih organizacija je više nego jasna.

– Mislim da država mora ozbiljnije da reaguje u borbi protiv sekti. Problem je što se većina sekti ne naziva tako, već su dobile status verske zajednice i zahtevaju ista prava kao i recimo hrišćanstvo. Važno je napomenuti da hrišćanstvo ne radi to što oni rade ljudima. U edukaciji o problemu i roditelji treba da imaju ključnu ulogu.

Pastuović tvrdi da je “Crna ruža” najopasnija sekta i kod nas i u svetu, da je nastala je iz Satanine crkve Antona Šandora la Veja i da se na našim prostorima vezuje za ritualna ubistva i samoubistva.

Kako kaže, svi njeni članovi uglavnom završavaju tragično, tako što budu ubijeni ili se sami ubiju.

– Što se tiče novosti o Crnoj ruži, njene žrtve me jako često zovu da bi tražili pomoć (kad kažem žrtve mislim na porodice zavrbovanih članova, jer su oni takođe žrtve). Ne bih mogao sada navoditi primere jer nisam dobio saglasnost, a ne mogu to da uradim bez toga. Što se tiče novootkrivenih satanističkih sekti naravno da ih ima… ali je centrala ista… oni mutiraju i menjaju oblik i imena – cilj im je apsolutno isti.

Psiholog Marija Milošević objašnjava kako uopšte dolazi do toga da neko uspe da bude vrbovan, i da pristupi sekti:

– Ljudi koji pristupaju sektama su često nesrećni, bez samopouzdanja, nezadovoljni, željni pažnje. Oni su najlakši za vrbovanja jer će u upakovanoj priči o sreći i raju tražiti utehu. Nesigurni u toj potrazi za pripadanjem pristupaju sektama gde ih fasciniraju magijskim motivima kroz knjige i filmove. Žele da se osećaju superiorno i moćno, i u tom procesu gube sposobnost za zdravo rasuđivanje.

Osvrnuvši se na komentar Miloševićeve, Pastuović je rekao:

– Činjenica je da labilne ličnosti lakše ulaze u zamku kvazi religija, ali pravila nema te ulaze i jači. Uglavnom su to oni koji su imali neku životnu tragediju, oni koji tragaju za sobom svojim identitetom, oni koji ne poznaju svoju religiju i tragaju za drugom, mladi koji to rade radi svoje promocije… ma, ima svega…

On objašnjava da su pripadnici sekti veoma zadojeni takvim učenjem, jer im se mozak non-stop puni učenjem istih i kompletna ličnost im se svodi na sektu, tj. njen interes.

– Dešavalo se da nas angažuju lično zavrbovani članovi koji su nekim čudom došli na trenutak svesti… i uglavnom su izlečeni, ne lako ali izlečeni. Vođe sekte na sve moguće načine pokušavaju da spreče odlazak njihovih članova… prvo razgovorom, pa pretnjama, pa silom, i na kraju i najgorim metodom.

Pripadnost sekti je bolest zavisnosti

– Sekte jesu bolest zavisnosti, jer npr. u pseudo hindu sektama se praktikuje joga meditacija i sl. Prilikom upražnjavanja istih mozak luči endorfin, dopamin, itd, a praktikant oseća neopisivo zadovoljstvo… i navlači se na to poput heroinskog zavisnika… ukoliko se naglo odvaja dolazi do krize jako slične narkomanskoj… Istraživači moraju da budu oprezni jer mogu da nastradaju – razjasnio je Pastuović.

O međuljudskom odnosu unutar sektaških zajednica se malo zna:

– Odnosi unutar sekte se mogu definisati kao odnos robovlasnik-rob. Žrtve kao da imaju sindrom zaljubljivanja u otmičara. Dešavalo se da ljudi koji istražuju rad sekti počnu da veruju u njihova učenja – zaključio je Pastuović.

(Telegraf/Hronograf)