BILA JE MIS JUGOSLAVIJE, RODILA ŠESTORO I NOSILA PREZIME SRPSKE KRALJEVSKE LOZE: 1999. UZELA PUŠKU I POGINULA BRANEĆI KOSOVO

Heroina Ljiljana Žikić Karađorđević bila je u civilstvu inženjer organizacionih nauka, poginula je kao dobrovoljac u Vojsci Jugoslavije tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju i terorističkih napada albanskih terorista sa Kosova i Metohije u 125. motorizovanoj brigadi.

Bila je Mis Jugoslavije 1978.godine.

Posthumno je odlikovana Ordenom zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. U listu „Svet“, od 26. aprila 1999. zapisane su stihovi njene rodoljubive pesme: „Braniću Srbiju i kad budem mrtva…“ Pored ove, napisala je i pesmu „Ni grob mi neće reći da me nema“…

Poginula je prilikom obavljanja borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Ljubenić, opština Peć, kada je upala u zasedu albanskih terorista. Odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Uspomenu na Ljiljanu čuva njeno šestoro dece.

Nažalost, u našem narodu nije sačuvano sećanje na ovu srpsku heroinu, mnogi Srbi i ne znaju za nju…, objavila je Fejsbuk stranica Jedna je Srbija.

Ljiljana Žikić Karađorđević je bila dobrovoljac srpske vojske u toku bombardovanja SR Jugoslavije. Reči njene pesme koje je ostavila u amanet narodu ostaće urezane u srpskoj i storiji kao ožiljak na koži.

Ljiljana je rođena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dete i tinejdžerka pohađala je muzičku i baletsku školu. Kao devojčica je bila angažovana u dečjem pozorištu “Jaokim Vujić”.

Pobedila je na takmičenju za Mis Srbije 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka. Imala je dva braka u životu i šestoro dece.

Bila je jedna od onih neustrašivih žena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemlju. Nažalost, izgubila je svoj život 1. aprila 1999. godine u blizini sela Ljubenić prilikom obavljanja borbenog zadatka.

Odlikovana je ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Novija srpska istorija je ispisana primerima žrtvovanja žena za svoj narod. Za većinu isti taj narod nije nikad čuo.

Sećanja čuvaju njihovi bližnji i poneki članak u novinama.

Ljiljana je napisala pesmu i oproštaj, epitaf, spomenik i kamen graničnik između čojstva, vere, nevere, časti, života i smrti. Ona je u pesmi “Braniću Srbiju i kad budem mrtva” koja je objavljena 26. aprila 1999. godine u listu “Svet” opomenula svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida u sebi.

Njena zbirka pesama “Kako ti je” posvećena je njenoj deci. Potresnu pesmu koja ledi krv u žilama i tera na razmišljanje, možete pročitati ovde.

Uspomenu na Ljiljanu, njen život i hrabrost čuva njeno šestoro dece. Postoji inicijativa da neka ulica u Kragujevcu dobije njeno ime.