NATO GRANICA NA DRINI: Plan Bošnjaka da razdvoje Srpsku i Srbiju

Veto Ustavnom sudu Kluba Bošnjaka u Veću naroda Skupštine Republike Srpske biće najverovatnije odbačen kao neosnovan. Njegovi dometi su samo odugovlačenje sa stupanjem Deklaracije o neutralnosti na snagu.

Klub Bošnjaka u Veću naroda Parlamenta Republike Srpske uložio je veto na Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti Republike Srpske. Prema rečima šefa tog kluba, Muja Hadžiomerovića, to pitanje je pokrenuto zbog zaštite vitalnog nacionalnog interesa, jer se ovim, kako je naveo, pravno-političkim aktom zadire u nadležnosti države BiH. „Vitalni nacionalni interes Bošnjaka je BiH u EU i NATO-u“, ukazao je Hadžiomerović nakon sednice Kluba Bošnjaka.

Veto Bošnjaka na većinu odluka koje donosi Narodna skupština Srpske je, kako za Sputnjik primećuje analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara, uobičajena pojava i ogromnu većinu takvih inicijativa je Ustavni sud odbio kao neosnovane, tako da ni ovo nije nikakvo iznenađenje.

Različiti aršiniza narode uSrpskoj

„Pitanje je zašto ugrožava nacionalne interese bilo kojeg naroda, odnosno druga dva naroda, Hrvata i Bošnjaka, ako Srbi žele vojnu neutralnost? Da li nacionalni interes Srba ugrožava to što druga dva naroda hoće u NATO savez?“, posebno ističe Kozomara.

Veće naroda u Parlamentu Republike Srpske, precizira taj analitičar za Sputnjik, jeste nešto što je nametnuo visoki predstavnik i tu se ne biraju poslanici neposrednim glasanjem na izborima već Parlament izabere po pet delegata iz svakog naroda, a potom ti delegati razmatraju sve zakone od vitalnog nacionalnog interesa i sva dokumenta koja Skupština donese, a odnose se na vitalni nacionalni interes.

Ustavni sud Republike Srpske će sad da razmatra tu apelaciju i ako kaže da ugrožava vitalni nacionalni interes onda će je vratiti Skupštini i dati joj upute šta treba uraditi sa tom deklaracijom.

„Dakle, očekuje se da i ovaj veto i apelacija Ustavnom sudu Kluba Bošnjaka u Veću naroda Skupštine Republike Srpske budu odbačeni kao neosnovani. Njeni dometi su samo odugovlačenje sa stupanjem na snagu te deklaracije, jer je poznato da u tom komplikovanom političkom sistemu Bosne i Hercegovine kad Veće naroda ne prihvati odluke parlamentarne skupštine onda se čeka da Ustavni sud donese odluku da bi ta deklaracija ili taj zakon stupio na snagu“, tumači Kozomara.

SrbiizSrpske neće uNATO

Na nivou BiH, dodaje taj analitičar, nemaju pravo da o odlukama Skupštine Republike Srpske donose bilo kakve zaključke i bilo kakve mere, osim kako kaže, političkih poruka koje su horski zapevale stranke iz Federacije, Ambasada SAD i OHR.

„Ovo je znači samo odugovlačenje sa važnošću deklaracije, mada i sam njen značaj nije zakonodavni, već je više deklarativni, odnosno jasna poruka srpskog naroda da ne želi da bude deo NATO-a i da ne želi da na Drini između dve srpske države Srbije i Republike Srpske bude vojna granica“, zaključuje Kozomara.

rs.sputniknews.com