SVE KRITIČNIJE- UVOD U GLOBALNI HAOS? „Arapski NATO“ proglasio totalni rat protiv Irana i Libana..

A sada Bliskom istoku preti opasnost da propala ID na istom poslu zameni takozvani „arapski NATO“.

„Arapski NATO“ — Islamska vojna alijansa koju predvodi Saudijska Arabija i koja je na svom Samitu u nedelju proglasila „totalni rat protiv terorizma“. A teroristi su u njihovoj interpretaciji Iran i njegov saveznik, libanski Hezbolah.

Neuspela misija ID bilo je obuzdavanje širenja šiitskog uticaja iz Irana ka Libanu. To doslovce stoji u jednom deklasifikovanom dokumentu obaveštajne službe američkog Ministarstva odbrane, u kome se navodi i da DAEŠ u toj misiji podržava sirijska opozicija, koja pak ima podršku Amerike i njenih ostalih saveznica. Sličnu optužbu — da su DAEŠ stvorili SAD, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Izrael — izrekao je pre nekoliko dana i jedan od komandanata iranske Republikanske garde, general Husein Salami.

Da li će „arapski NATO“ napasti Iran i/ili Liban? Zašto su Izrael i Egipat pre dve godine pokušali da uvuku Ameriku u rat protiv Irana, kako je to ovih dana otkrio Džon Keri, šef Stejt departmenta u prethodnoj vašingtonskoj administraciji i da li će se aktuelna administracija pokazati prijemčivijom za ovu vrstu nagovora?

O mogućnosti izbijanja novog rata na Bliskom istoku i namerama i mogućnostima Amerike i njenih regionalnih saveznika u „Novom Sputnjik poretku“ govorili su diplomata Zoran Milivojević i istoričar i publicista Nemanja Starović.

„Bilans stanja posle poraza ID pokazuje da su pobednici oni kojima je bila namenjena uloga gubitnika, a gubitnici su SAD, Zapadna alijansa i zapadni geopolitički interesi na tom prostoru“, rezimira Zoran Milivojević ishod rata u Siriji. „S druge strane, Rusija je ostvarila svoje ciljeve. Režim u Damasku je opstao, Iran je ojačao i potvrdio svoju poziciju velike sile i pritom je došlo do raskola u samoj Zapadnoj alijansi od koje se Turska distancira. Mi sada, kao dominantnu, imamo prorusku Alijanse na tom prostoru i Rusija je sada u prilici da diktira dalje uslove razvoja situacije na Bliskom istoku. Zapadu, a pre svega Americi, to ne odgovara i mislim da se oni neće pomiriti s porazom. Ono što brine jesu pretnje koje se upućuju Iranu, koji je glavna prepreka uspostavljanju suverene vlasti Saudijske Arabije u regionu.“

Govoreći o odnosu Amerike i njenih saveznika prema Iranu i njihovom strahu od uspostavljanja takozvanog „šiitskog luka“ koji se proteže od Teherana, preko Bagdada i Damaska, do Bejruta u Libanu, Nemanja Starović kaže da su „strahovanja Saudijske Arabije i njenih najbližih saveznika podgrejana razvojem događaja u poslednje dve godine. Nuklearni sporazum omogućio je Iranu ekonomski razvoj, a uz to i razvoj u vojnom smislu. Zbog toga su se upalile crvene lampice. Saudijska Arabija je shvatila da vreme radi protiv nje i da mora da preokrene ovu vrstu ’statusa kvo‘. U kombinaciji sa veoma agresivnim stavovima režima u Izraelu, kao i sa politikom nove administracije u Vašingtonu koja je takođe izrazito antiiranski nastrojena, dobijamo koktel koji je veoma eksplozivan i koji može dovesti do ozbiljnih novih konfrontacija i moguće je da će hladni rat između Rijada i Teherana u godinama koje su pred nama preći u otvorenu fazu“.

Reklo bi se da upravo to najavljuje Muhamed bin Salman, prestolonaslednik Saudijske Arabije, koji je na Samitu „arapskog NATO-a“ najavio totalni rat protiv terorizma i istovremeno, u razgovoru za „Njujork tajms“, iranskog ajatolaha Alija Hamneija proglasio za Hitlera i upozorio protiv politike popuštanja. Najava rata, ili prazna pretnja?

„Sasvim je jasno da Saudijska Arabija nije u stanju da sama napadne Iran. Bez učešća Amerike i Izraela takva akcija ne bi imala nikakve šanse za uspeh“, uveren je Zoran Milivojević, ukazujući da „ratoborni princ Muhamed očigledno odgovara Americi. I Izrael ima svoju motivaciju, jer svaki uspeh Irana i Hezbolaha shvata kao pretnju“.

Međutim, dodaje sagovornik, „problem za ovakve planove predstavlja to što više nema koalicije s Turskom, a mislim da bez učešća Turske napad nije izvodljiv“.

S tom ocenom saglasan je i Nemanja Starović koji objašnjava: „Erdogan i njegova partija promenili su u poslednjih nekoliko godina puno postulata turske politike, pogotovo kada govorimo o njenoj spoljnopolitičkoj orijentaciji. Vidi se da je u regionu uspostavljen jedan novi sporazum između Turske, Irana i vlasti u Damasku, uz pokroviteljstvo Rusije, u kome su svi oni pronašli svoj interes. Mislim da je, s druge strane, odnos poverenja između Ankare i Vašingtona zaista izgubljen, a nasuprot tome dolazi do zbližavanja Turske i Irana, koje je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo, i u ekonomskom, i u vojnom, i u političkom smislu, gde je tačka spajanja otpor prema stvaranju nezavisnog kurdskog entiteta na njihovim granicama“.

Kako će se Sjedinjene Države postaviti u ovoj situaciji, nakon propasti plana za uklanjanje Bašara Asada s vlasti u Siriji i svega što je takav razvoj događaja izazvao?

„U ovom trenutku američka administracija nema inicijativu na Bliskom istoku, ali to ne znači i da će odustati od pokušaja destabilizacije situacije“, predviđa Zoran Milivojević. „Oni će pre svega pokušati da ostanu u Siriji uprkos međunarodnom pravu, nastaviće da podržavaju Izrael u svim njegovim akcijama i prema libanskom Hezbolahu, i prema palestinskom Hamasu, i prema Iranu. I treće, svaku moguću situaciju nastojaće da iskoriste kao ’casus beli‘ za političko-vojnu akciju. U najkraćem, pokušaće sve što mogu da ne bi dozvolili uspeh Rusije i Irana. Ne očekujem da će sedeti skrštenih ruku i ovakav razvoj događaja posmatrati sa strane. Sve što sada radi Saudijska Arabija jeste u funkciji tih interesa, da se ne dozvoli da se situacija stabilizuje. S druge strane, to ometanje procesa uspostavljanja mira jeste i maksimum koji Amerika može da postigne, jer su se međunarodne okolnosti promenile. Ona na Bliskom istoku više ne može da zauzme dominantnu poziciju, pa čak ni partnersku poziciju s Rusijom, koju su svi prepoznali kao ozbiljnog partnera koji je spreman da štiti njihove interese na konkretan način — najnoviji primeri su vojni sporazum s Egiptom i ponuda Sudana Rusiji da tamo otvori vojnu bazu.“

Eventualni dolazak Majka Pompea, aktuelnog direktora agencije CIA i jednog od najžešćih antiiranskih jastrebova u Vašingtonu, na mesto Reksa Tilersona u Stejt departmentu, o čemu se ovih dana dosta govori, kaže Nemanja Starović, „može biti indikator jedne vrlo negativne tendencije daljeg zaoštravanja odnosa sa Iranom.U tom smislu, cilj koalicije koja se formira između Saudijske Arabije i Izraela jeste suprotstavljanje Iranu i njegovim saveznicima i postoji mogućnost neke vrste agresije prema iranskim saveznicima i prema samom Iranu. Mnogi jastrebovi u Vašingtonu spremni su za to. Ne zaboravite da je Sjedinjenim Državama u interesu sve, samo ne potpuno smirivanje situacije na Bliskom istoku, makar i zbog prodaje oružja. Aranžmani sa Sudijskom Arabijom vredni su više stotina milijardi dolara“.

Ipak, zaključuje Starović, „ono što uliva nadu jeste konstruktivna uloga Rusije, koja se pokazala kao apsolutno ključni igrač na prostoru Bliskog istoka, što je shvatila čak i Saudijska Arabija. A stabilizacija prilika u ovom regionu neophodna je i Evropskoj uniji, jer bi novi rat izazvao nove milionske izbegličke talase, a ti ljudi ne bi otišli u Sjedinjene Države, već u Evropsku uniju“.

Cilj vazdušnog napada Ratnog vazduhoplovstva Izraela u Siriji bila je iranska vojna baza koja se nalazi 50 kilometara od sirijsko-izraelske granice, piše „Tajms of Izrael“, pozivajući se na lokalne medije.

Izraelska avijacija je ispalila pet raketa, nakon čega su odjeknule jake eksplozije.

Juče su sirijski državni mediji javili da je protivvazdušna odbrana odbila raketni napad Izraela. Lokalni izvor je potvrdio Sputnjiku da se napad dogodio na jugu Damaska.

Izraelska vojska nije komentarisala ove navode, dok je premijer Izraela Benjamin Netanijahu objavio saopštenje u kom se navodi da je Tel Aviv protiv prisustva iranskih snaga u Siriji i da neće dozvoliti da Teheran dobije nuklearno oružje.