ŠEFOVI NEMAČKIH DRŽAVA NA IVICI EKSPLOZIJE: Čemu služe te antiruske sankcije osim što smo izgubili stravičan novac?

Antiruske sancije nisu postigle ništa drugo sem što su značajno oštetile nemačku ekonomiju, tvrde premijeri dve nemačke savezne države, pozivajući svoje kolege regionalne lidere, da zahtevaju njihovo ukidanje.

Nemačka vlada bi trebala postepeno da ukine sankcije koje je nametnula Rusiji zbog njene navodne uloge u ukrajinskoj krizi, rekao je novinarima u petak predsednik Saksonije-Anhalt, Rajner Haselhof, u nemačkom gradu Magdeburgu. On je istakao da će to pitanje izneti na konferenciji šefova pet nemačkih država u ponedeljak, i podstaknuti ih da usvoje jedinstven stav protiv antiruskih sankcija.

Ovu inicijativu je već podržao Bodo Ramelov, guverner Tirginije, koji je rekao da je nemačka ekonomija dovoljno propatila zbog efekata sankcija. “Mora postojati izlazna strategija što se tiče antiruskih sankcija“, rekao je Ramelov nemačkoj novinskoj agenciji DPA, dodajući da su ih one “već ozbiljno oštetile u ekonomskom smislu“.

“Sankcije su mrtav konj kog više niko ne treba da jaše“, rekao je Ramelov za “Der Špigel”, istakavši da one zapravo nisu doprinele nikakvom rešavanju ukrajinske krize. Problemi Ukrajine se ne mogu “rešiti kroz simboličku politiku na štetu naših industrija“, rekao je on.

Države istočne Nemačke bi mogle izgubiti pristup nekim tržištima na duži vremenski period, upozorio je Ramelov, dodajući da u nemačke poljoprivredne i prehrambene industrije posebno pogođene ovom situacijom. “Međutim, nije u pitanju samo poljoprivreda, već i mašinska industrija i sektor inženjerskih tehnologija“, dodao je on.

U decembru 2017. godine, sudija koju je objavio Institut za svetsku ekonomiju Kiel, pokazala je da je Nemačka zaista najveći evropski gubitnik od kazni koje je EU uvela protiv Rusije. Nemački izvoz u Rusiju je opao za oko 40 odsto, a zemlja je gubila 618 miliona evra svakog meseca zbog ovih sankcija.

Sankcije su uvedene 2014. godine zbog navodnog učešća Rusije u sukobu u istočnoj Ukrajini i njihovim ponovnim ujedinjenjem sa Krimom. Ograničenja EU su napala finansijski, energetski i odbrambeni sektor Rusije, zajedno sa nekim vladinim zvaničnicima, biznismenima i javnim ličnostima.

Moskva je odgovorila uvođenjem embarga na poljoprivredne proizvode, hranu i sirovine zemljama koje su se pridružile antiruskim sankcijama. Od tada su obe strane u više navrata proširivale i produžavale restriktivne mere.

(Webtribune.rs)