Većina ljudi u poznim godinama puše, piju i alkohol i kafu, ugoje se, nikad ne prestanu da rade, a čak imaju i tragove demencije u mozgu – ali mozak im funkcioniše bolje od većine 50-godišnjaka.
Naučnici su zbunjeni paradoksom koji je proizašao iz istraživanja “90 plus”, u kojem su proučavali ljude u dobu od 80 do 100 godina čije se kognitivne sposobnosti i dalje dobro drže.
Na njihovo iznenađenje, ljudi iz ove jedinstvene grupe nemaju izraženu ekspresiju APOE 22 gena, koji se smatra zaštitnim protiv demencije.
Ali, svi oni imaju pozitivan pristup životu, značajnije od svojih vršnjaka, stalo im je do bliskih odnosa više, bili su vrlo aktivni, a ishrana im nije bila nešto posebna.
Novi snimci otkrili su da ovi “super starci” u mozgu imaju veći udeo retkog neurona zvanog Ekonomo, poznatog i kao “socijalni” neuron koji je nefunkcionalan kod ljudi s autizmom, šizofrenijom i bipolarnim poremećajem.
Stil i pogled na život sve se više posmatra kao najznačajniji za održavanje kognitivne funkcije, kazala je Emili Rogalski, profesor kognitivne neurologije sa Univerziteta Nortvestern iz Čikaga.
“Rezultati ukazuju da “super starci” imaju unikatne karakteristike. Izvrsna memorija biološki je moguća u kasnom dobu i može se održavati godinama čak i kad postoji značajan neuropatološki teret”, kazala je Rogalski, piše “Mail online”.
Iz grupe od 74 čoveka, odabrali su 10 “super staraca” i pratili su ih 24 meseca, zatim su analizirali njihov mozak čak i nakon što bi neko od njih umro.
Skenovi su pokazali kako su ti starci imali nakupine tau proteina koji uzrokuje demenciju, ali nisu imali simptome, a vodili su vrlo aktivne živote, neverovatne za većinu ljudi starijih od 90.
Velika većina (njih 71 odsto) su pušači ili su pre u životu pušili, a 83 odsto i dalje redovno pije alkohol.
Prosečna starost za penziju je 68,5 godina, no dr. Rogalski je rekla kako 18 odsto “super staraca” nikad ne ode u penziju, a ostatak obično nađe neki drugi posao kasnije, ili su izuzetno aktivni u zajednici.
Ne postoji magična pilula u smislu prehrane, ne jedu mnogo borovnica, štaviše mnogi jedu hamburgere i krompiriće, ali spavali su barem osam sati po noći.
U poređenju sa njihovim vršnjacima, bili su mnogo više društveni, to je još jedan znak kako je usamljenost tihi ubica.
“Super starci” imaju u povećanim količinama neuron Ekonomo, no još nije jasno da li je on pokretačka sila ili simptom.
Jesu li društveni zbog neurona ili njihovo druženje uzrokuje veću količinu Ekonoma u mozgu.
Profesor neurologije sa Univerziteta Kalifornija, dr. Klaudija Kovas, rekla je kako ovi rezultati stavljaju izazov ispred svega onoga što je ikad znala nakon više desetaka godina u tom području.
“Skoro pa mislim da bi trebalo da prestanemo da istražujemo i samo da počnemo više da koristimo mozak i tela.
Ovi ljudi su inspirativni, piju vino, piju kafu, goje se, ali vežbaju i koriste mozak. Možda nam to nešto govori”, kazala je dr. Kovas.