Trzanje mišića može biti znak upozorenja za tri najčešće vrste raka!

Rak je bolest, u kojoj neke od telesnih ćelija nekontrolisano rastu i šire se na druge delove tela. Simptomi raka su brojni ali mnogi od znakova upozorenja naizgled nisu povezani s nastankom tumora.

Ponekad je kancerozni tumor maligni, što znači da može rasti i širiti se na druge delove tela gde su živci u središtu, uzrokujući trzaje mišića ili grčeve.

Trzaji mišića uzrokovani su nevoljnim kontrakcijama u tom području ili nekontrolisanim trzanjem mišićne grupe, koju opslužuje jedno motorno nervno vlakno.

Simptomi se obično javljaju kada tumor počne da pritiska mozak, zaustavljajući normalno funkcionisanje dela organa.

Tumor mozga može iritirati neurone u mozgu, uzrokujući kontrakcije mišića, trzanje, utrnulost i trnce, plitko disanje i gubitak svesti.

Tumori, koji se šire na temporalni režanj, frontalni režanj i temeni režanj mogu uzrokovati probleme u govoru, donošenju odluka, rešavanju problema, koncentraciji i funkcijama brzine razmišljanja.

Stoga je neophodno rešiti simptome čim se oni pojave.

U svakom se slučaju savetuje da čim primetite neke promene, odmah kontaktirate svog lekara da bi se uradili dalji testovi.

Bol koja nastaje oko mišića naziva se mišićno-koštana bol.

I trzaj i grč su vrste mišićno-koštanih bolova. Trzanje mišića i grč mišića su nehotične kontrakcije mišića ali nisu potpuno iste.

Trzanje mišića je kratka kontrakcija koja se može ponavljati. Može uzrokovati nelagodu i može biti blago bolno.

Grč mišića je produžena kontrakcija. Može dovesti do jakih bolova, pa čak i dugotrajnih grčeva.

Ako je zahvaćena kičmena moždina, mogu nastati problemi u mišićima, kao što je zatezanje mišićnog tkiva u nozi, gležnju i stopalu.

Većina primarnih tumora su benigni i sporo rastu.

Sekundarni tumori su ćelije raka koje dolaze iz drugih delova tela.

Neki veliki karcinomi za koje se zna da se šire na kičmenu moždinu uključuju rak prostate, rak pluća i rak dojke.

Zbog svoje velike sposobnosti metastaziranja, ovi se karcinomi lako mogu proširiti na tkivo unutar kičme.

Takođe je poznato da se dve vrste raka krvi, kao što je leukemija, šire na kičmu.

To se obično događa kada malignost potiče iz belih ćelija ili plazme unutar koštane srži.

Kada se rak proširi na kičmu, pacijenti mogu doživeti gubitak svesti ili tonusa mišića.

To bi stanje moglo biti praćeno sporadičnim epizodama trzanja ili opuštanja mišića ili potpunim gubitkom kontrole nad telesnim funkcijama, kao što je gubitak kontrole bešike.

Ljudi mogu osetiti bol u leđima koja se s vremenom pogoršava, a često je koncentrisana na srednji ili donji deo leđa i obično je jaka i ne ublažava se lekovima protiv bolova.

Ova bol se pogoršava kada ležite ili se naprežete, a može se proširiti na kukove ili noge.

Takođe ga može pratiti i slabost mišića u nogama koja uzrokuje padove, otežava hodanje, a može se toliko pogoršati da čak može dovesti i do paralize.

Osim trzanja mišića i grčeva, postoji nekoliko drugih znakova u telu koji bi mogli da signalizuju rak.

To uključuje gubitak apetita, krv u stolici, krv u mokraći, kašalj koji ne prolazi, ekstremni umor, groznicu koja ne prolazi, kvržicu u vratu, noćno znojenje, promene na koži, otečene limfne čvorove, probleme s gutanjem i neobjašnjivi gubitak težine.

Osetite li bilo koji od navedenih simptoma, posavetujte se sa svojim lekarom.

Nije sve rak

Međutim, nije svako trzanje mišića ili grčevi znak raka. Oni se mogu dogoditi i iz drugih razloga.

To uključuje stres, konzumaciju previše kofeina, lošu ishranu, intenzivno vežbanje ili mogu biti nuspojava nekih lekova.

Mnogi ljudi dožive trzaje u mišićima očnog kapka, palca ili potkolenice.

Ove vrste trzanja obično nestaju nakon nekoliko dana i često su povezane sa stresom ili teskobom.

Savetuje se poseta lekaru ako se grčevi mišića redovno javljaju i ne prolaze ni nakon što poradite na odmoru, hidrataciji i pravilnoj ishrani.

Ne treba zanemariti svaki znak upozorenja koji se odnosi na ozbiljne bolesti poput raka.

Ako se ne leče, ovi znakovi mogu pogoršati stanje do nepovratne faze, prenosi N1.

Redovni telesni pregledi nakon 40. i 50. godine života, kontaktiranje lekara pri pojavi prvih simptoma i svakodnevno posmatranje svoga tela i njegovih signala mogu biti mogu biti zdrav i oprezan pristup.