Hronična bolest jetre koju je teško otkriti na vreme- 55 odsto ljudi ima a ne zna..

Masna jetra je postala jedan od najčešćih problema sa kojim se ljudi danas suočavaju, ali ono što je razlikuje od drugih problema poput visokog krvnog pritiska, artritisa ili holesterola je to što masnu jetru nije lako uočiti i lako se može zameniti sa nečim drugim, a nalazi se u stomaku, gde se nalaze creva i želudac.

Iako je široko rasprostranjeno mišljenje da ljudi stariji od 50 godina pate od masne jetre, često oni mlađi od 40 godina mogu imati problema sa jetrom.

Šta je nealkoholna masna bolest jetre?

Bezalkoholna masna bolest jetre (NAFLD) je danas najčešća hronična bolest jetre i najčešći uzrok povišenih enzima jetre. Nealkoholna masna bolest jetre je zapravo sindrom koji se sastoji od više komponenata, odnosno stadijuma bolesti. Prva faza je jednostavna steatoza, što znači nakupljanje masti u ćelijama jetre bez drugih histoloških promena. Sledeća faza je NASH, odnosno zapaljenje masnih ćelija jetre. U daljem toku stvara se fibroza jetre, odnosno zamena normalnog parenhima jetre fibroznim (ožiljkom) tkivom. Na kraju, ove promene dovode do razvoja ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma (rak jetre).

U kontekstu NAFLD-a, važno je istaći činjenicu koja nas posebno zabrinjava u kliničkoj praksi, a to je da hepatocelularni karcinom može da se razvije kod pacijenata koji nemaju cirozu jetre kao posledica NAFLD, a kod onih sa ranim stadijumima onih sa jednostavnom steatozom, kao i onih sa zapaljenjem jetre i fibrozom jetre.

Kako nastaje?

Bezalkoholna masna bolest jetre, kako joj samo ime govori, javlja se kod ljudi koji ne konzumiraju alkohol ili ga malo konzumiraju. Bezalkoholna masna bolest jetre nastaje kao posledica današnjeg „savremenog načina života“ ili drugim rečima NAFLD nastaje kao posledica metaboličkog sindroma, ili njegovih pojedinačnih komponenata – dijabetesa tipa 2, gojaznosti, visokog krvnog pritiska i povišenih masnoća u krvi.

Oko 90 procenata pacijenata sa NAFLD-om ima najmanje jednu komponentu metaboličkog sindroma. Prema dosadašnjim istraživanjima, 25 odsto odrasle populacije ima NAFLD, dakle svaka četvrta osoba, a čak 10 odsto dece ima nealkoholnu masnu bolest jetre. Porast incidencije NAFLD-a u pedijatrijskoj populaciji svakako je odraz nezdravih stilova života, a posledice sve veće gojaznosti u detinjstvu biće evidentne u ranom odraslom dobu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, milijardu ljudi širom sveta je gojazno, od čega 55–95 odsto ljudi ima nealkoholnu masnu bolest jetre, a 15–55 odsto gojaznih ima inflamatorni oblik NAFLD,

odnosno nealkoholni steatohepatitis. (NASH). Takođe, podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da 330 miliona ljudi širom sveta boluje od dijabetesa tipa 2, od čega 60–80 odsto ima nealkoholno oboljenje masne jetre, a 20–75 odsto pacijenata ima nealkoholni steatohepatitis.

Povećanje raka jetre

Incidencija karcinoma jetre u poslednjih deset godina raste, a to je u velikoj meri posledica porasta incidencije dijabetesa, gojaznosti i, zapravo, NAFLD-a. Trenutno hepatocelularni karcinom zauzima 5. mesto među svim uzrocima raka.

U Sjedinjenim Američkim Državama, rak jetre i ciroza jetre kao posledica NAFLD-a su trenutno drugi po indikacijama za transplantaciju jetre, a pretpostavlja se da će u narednim godinama zbog rastuće gojaznosti

i epidemije dijabetesa tipa 2, karcinom jetre i ciroza jetre kao posledice NAFLD-a takođe postaju vodeće indikacije za lečenje transplantacijom jetre.

Uticaj na razvoj nekih drugih stanja

Sledeće što zabrinjava u kontekstu NAFLD je to što danas znamo da NAFLD nije samo bolest jetre, već multisistemska bolest, odnosno povezana je sa oboljenjima drugih organskih sistema, najčešće sa kardiovaskularnim oboljenjima, hroničnim oboljenjem: bolesti bubrega i dijabetesa tipa 2 i neke druge hronične bolesti poput polipa debelog creva, kolorektalnog karcinoma, raka dojke i drugih.

Bezalkoholna masna bolest jetre je faktor rizika za razvoj ovih bolesti. Prema velikom broju do sada sprovedenih studija, znamo da je nealkoholna masna bolest jetre usko povezana sa kardiovaskularnim oboljenjima i stoga mnogi lekari predlažu redovno praćenje pacijenata sa NAFLD, kao što je slučaj sa hroničnom bolešću bubrega.

Što se tiče dijabetesa tipa 2, dosadašnja istraživanja su pokazala da je bezalkoholna masna bolest jetre u velikoj meri uzrok dijabetesa tipa 2, odnosno ako osoba ima NAFLD, postoji dva do pet puta veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Sve je veći broj studija koje govore da je nealkoholna masna bolest jetre faktor rizika za tumore van jetre, odnosno za kolorektalni karcinom i rak dojke.

Simptomi i dijagnoza

Bezalkoholna masna bolest jetre, kao i druga oboljenja jetre, obično nema simptome. Neki pacijenti osećaju zamor ili nelagodnost ispod desnog rebarnog luka, ali u više od 50 odsto slučajeva bolest je asimptomatska do stadijuma ciroze jetre. Simptomi postaju vidljivi, nažalost, u trenutku razvoja ciroze jetre i dekompenzacije (pogoršanja) u vidu žute kože, sklonosti krvarenju, ascitesa (tečnost u trbušnoj duplji) ili razvoja portalne encefalopatije (poremećaj svesti).

Povišeni enzimi jetre (ALT i/ili AST i/ili GGT) uočeni su u laboratorijskim nalazima kod oko polovine pacijenata. Ultrazvuk abdomena može pokazati „svetlu jetru“. Međutim, ono što najviše koristimo i sa čime imamo najviše iskustva je metoda tranzitne elastografije (FibroScan), koja je slična ultrazvuku abdomena, ne boli, kratko traje i daje nam informaciju o tome kolika je masnoća koju pacijent ima u jetri i da li ima fibroze jetre.