OBAVEZNO PROČITATI– ŽIVOJIN RAKOČEVIĆ IZ GRAČANICE OTKRIO ZASTRAŠUJUĆ SCENARIO PREDAJE KOSOVA: Plan se sastoji od samo tri poteza..!

Plan se sastoji od samo tri poteza: izazivanja terorističkog napada u kom bi stradao veliki broj Srba; reakcije Beograda i ulaska srpske vojske do reke Ibar i na kraju – munjevitog etničko čišćenje Srba južno od Ibra i uništavanje svih spomenika srpske duhovnosti i kulture.

U ulici na obodu Gračanice, u deset kuća, živi dvadeset petoro dece. U ovdašnjem porodilištu, proteklih godina, rađalo se više beba nego u Prokuplju, Blacu i Kuršumliji. Geto je nastao, južno od reke Ibar, kao posledica sukoba 1999.

U njemu živi, razdvojeno, u različitim delovima Kosova i Metohije, oko 80.000 Srba. On je simulacija normalnog života i grada, ima pozorište, slikare, muzičke škole. U getu su rođena ova deca: gde je i od čega zavisi njihova budućnost. Svaki nemir, incident ili netrpeljivost sredine pojačavaju strahove.

„Neka se pričuvaju Srbi, znaju kako su prošli 1998. i 1999”, poručio je iz francuskog kućnog pritvora, Ramuš Haradinaj.

Ogroman broj njemu srodnih grupacija, plemenskih i kriminalnih struktura, ne može da prihvati činjenicu da je 1999. „unutar albanske nacije” preživela Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Gračanica. Da su ostali Visoki Dečani i ova deca u getu.

Svet se ubrzano menja, zato jastrebovi Klintonove i Obamine ratne administracije, u ovom prelaznom periodu kažu Albancima: „Završite posao!”.

Desetine glasova uticajnih ljudi i medija obnavljaju staru tezu o podeli Kosova. Plan se sastoji od samo tri poteza: izazivanja terorističkog napada u kom bi stradao veliki broj Srba; reakcije Beograda i ulaska srpske vojske do reke Ibar i na kraju – munjevitog etničko čišćenje Srba južno od Ibra i uništavanje svih spomenika srpske duhovnosti i kulture.

Uloga Kfora i NATO, u zaštiti Srba na KiM, nikada do kraja nije definisana. Zato se, kao i 17. marta 2004, može očekivati potpuna ravnodušnost.

Uprkos signalima da će NATO štititi srpske crkve i manastire, to se neće dogoditi, jer samo potpuno razaranje može ukloniti „minu” iz temelja albanske nacije. Za srpska geta otvorili bi koridore za izlazak sa KiM.

U tim konvojima našla bi se, na putu prema Merdaru, i ona gračanička deca. Beogradu ostaju gola brda na severu Kosova. Mitrovica kao jedina urbana sredina nema više zaleđe od 80.000 ljudi, koji neće u njoj živeti nakon egzodusa.

Univerzitet u Prištini bez većine studenata gubi svaki smisao. Tako je albanski nacionalizam, jedno vreme, potpuno namiren, a srpski poraz bi verovatno dotakao dno.

Podela Kosova zasnovana na strasti teritorijalizma i crtanja granica, najgore je od svih rešenja, jer će Kosovo prvi put ostati bez Srba, a duhovni, kulturološki i nacionalni kontekst bez osnovnih i konstitutivnih simbola.

Čak i u tom slučaju razdvajanje Srba i Albanaca nije moguće. Anarhična tvorevina na novim srpskim granicama opet će praviti probleme slične današnjim.

Suočeni sa Albancima, mi predugo imamo osećaj da je naše vreme isteklo. U toj žurbi se mnogima gola brda na severu Kosova pričinjavaju kao budućnost, a deca u Gračanici, Goraždevcu, Pomoravlju, Štrpcu kao prošlost.

Rečenica na globalnim svetskim TV mrežama, o rušenju Unesko blaga na Kosovu živeće jedan dan. Toliko su živele Budine statue u Avganistanu ili nacionalno blago Iraka.

Ako se jednog dana, na temeljima Pećke patrijaršije i Visokih Dečana, bude organizovao koncert klasične muzike, sličan onom u Palmiri, i ako u orkestru bude neko od dece iz geta i konvoja biće jasno, i njemu i nama, da smo živeli gotovo savršeni poraz.

(Stanje stvari)