ČUDESNO I NEVEROVATNO IZLEČENJE: ODBIO HEMOTERAPIJU I NADŽIVEO SVOJE LEKARE

Moglo bi se reći da je Stamatis Moraitis zaboravio da umre. Grčkom ratnom veteranu su 9 različitih američkih lekara postavili dijagnozu raka pluća 1976. Godine.

Dalu su mu 6 meseci života i preporučili mu da započne agresivan tretman protiv raka. On je odbio i umesto toga se vratio u svoju domovinu Ikariju. Onda se desilo nešto neverovatno.

U početku je provodio dane u krevetu, dok su se njegova majka i žena brinule o njemu. Povratila mu se vera. Nedeljom ujutru, penjao se na maleno brdo gde se nalazi grčka pravoslavna kapela u kojoj je njegov deda služio kao sveštenik.

Kada su njegovi prijatelji iz detinjstva otkrili da se vratio, počeli su da dolaze svako popodne. Pričali bi satima uz flašu ili dve lokalno proizvedenog vina. Barem ću umreti srećan, pomislio je.

Narednih meseci je počeo da se oseća jačim. Jednog dana, osećajući se ambiciozno, želeo je da posadi nešto povrća u baštu. Nije očekivao da će doživeti da ih ubere, ali je uživao u suncu, udišući vazduh pored okeana. Drugi će moći da uživaju u njegovom povrću kada umre, pomislio je.

Šest meseci je došlo i prošlo.  Moraitis nije umro. Umesto toga, ubrao je povrće i,osećajući se ohrabreno, očistio porodični vinograd. Prilagodio se rutini ostrva, budio kad je želeo, radio u vinogradu do podneva, pravio sebi ručak i onda bi obično napravio dužu dremku. Uveče bi često otišao do lokalne kafane gde je igrao domine i do posle ponoći.

Godine su prošle, a njegovo zdravlje se poboljšalo. Dozidao je par soba na roditeljsku kuću kako bi deca mogla da ga posete. Proizvodio i do 1.500 litara vina godišnje u svom vinogradu.

Tri i po decenije kasnije, imao je 97 godina, a nije imao rak. Nikad nije išao na hemoterapiju, uzimao lekove niti tražio bilo kakvu drugu terapiju. Samo se preselio u Ikariju.

„Kada sam se posle 25 godina vratio da pitam svoje lekare kako je to moguće, oni su svi bili mrtvi“, rekao je Moraitis.

Moraitis je umro kada je imao 102 godine.

Pouka

Zdravlje nam vraćaju naša okolina i hrana, a ne medicina.

Grčka ostrva su poznata po zdravoj kuhinji, te su kod njih srčane bolesti veoma retke. Devičansko maslinovo ulje, arugula, švajcarska blitva, ugljeni hidrati, sočiva, hleb od celog zrna, zatim začini kao što su origano, peršun i vlašac odlične su namirnice za zdravo srce. Takođe se po tradiciji crveno meso ne konzumira više od jednom nedeljno.

„Možda nemamo mnogo novca, ali uvek imamo hranu na stolu i zabavljamo se sa porodicom i prijateljima. Nismo u žurbi da uradimo sve u toku dana, pa nekad radimo i noću. Na kraju dana, ne odemo kući da bismo seli na dvosed.“

Pitajte stare ljude u Ikariji kako su doživeli 90 godina i obično će vam pričati o čistom vazduhu i vinu. Ili, kako je jedna stojednogodišnjakinja rekla, „zaboravimo da umremo“.

Interesantno je da na ostrvu Samos, samo 13 kilometara dalje, žive ljudi sa istom gentskom pozadinom koji jedu jogurt, piju vino, udišu isti vazduh i jedu istu ribu kao njihovi susedi na Ikariji. Ipak, ljudi na Samosu žive jednako dugo koliko i prosečni Grci.

Šta je drugačije?

Lako je odmoriti se kad niko ne ustaje rano i celo selo spava tokom popodneva. Pomaže to što je najjeftinija i najdostupnija hrana ujedno i najzdravija. Teško je provesti dan u Ikariji bez penjanja na bar 20 brda.

Svi uzgajaju baštu jer su njihovi roditelji tako radili. Na kraju dana, podele šolju sezonskog čaja sa susedom. Ponekad se sa baš dobrim prijateljima popije i nekoliko čaša vina.

Razni zagovornici zdravlja i dijeta pokušavaju da nas ubede da jedemo zdravije i vežbamo kako bismo živeli duže. Ipak, ove strategije retko upale.

Problem je što je teško promeniti ponašanje individue ako zajednica ne želi da se promeni

Ikarijanci ostaju aktivni tako što šetaju većinom dana što ujedno smanjuje depresiju, težinu i smrtnost.

Važno je da se život živi do maksimuma uz povezivanje sa drugim ljudima, konzumiranje lokalne hrane i fizičku aktivnost.

Webtribune.rs