RUSKI SVEŠTENIK NAJBOLJE OBJASNIO KO SU SRBI: „KAD TREBA DATI GLAVU, TU SU PRVI!“

Reka pravoslavnog naroda Crne Gore izmiljela je na ulice da se smrzava, grejući se u molitvi i na vatrama Badnje večeri, ne bi li dokazala da se zemaljski zakoni nikada ne mogu odnositi na nebesa.

U promrzlim rukama ljudi i vernika svetle hiljade sveća, upaljenim da odmrznu srca koja su omrzla svoje svetinje, braću, Gospoda, veru i narod.

Ako se neki narod odrekne svetinja, sudbina će mu se osvetiti.Ako se odrekne braće, nema za koga živeti. Ako se odrekne Gospoda, ko će ga čuvati? Ako se odrekne vere, nema se čemu nadati. Ako se odrekne naroda, u šta će se upisati?

Opisujući razlike između Grka, Rusa i Srba, ruski sveštenik je dao opis:

-Grci i Rusi više drže do Crkve, slova vere i zapovesti. Srbi ništa od toga ne rade ali kad treba dati glavu za Hrista…e tu su prvi!

Taj opis se pokazuje tačnim. Poklani u Hrvatskoj, pretopljeni u Makedoniji, etnički čišćeni, bombardovani, a onda primorani da verujemo u njihove laži ko smo.

Sve to nije našlo snage da nas sabere. Preživeli ali ne i zbili redove. Sve dok nisu udarili na najdublji koren, Crkvu. Okupljanje oko NJE, naša je snaga. Jer identitet, kultura i fanatičnost nacionalnog gledišta kako reče Crnjanski ključevi su opstanka. Ključevi su obrnutog procesa konvertitstva. Srpstvo u svom sjaju, privlačno je svima.

To je magnet sa Gospodom u sebi. U njemu će biti i hiljade drugih, Selimovića, Skopljaka, Golubovića pa Meštrovića i Andrića koji će mu trčati.