PRO-RUSKI KOMANDANT JE NAREDIO: PRIPADNIKE UKRAJINSKE 25. KAZNENE BRIGADE – NE ZAROBLJAVATI

 

Kijev nije u stanju da operaciju na istoku zemlje uspešno sprovede, zato što ne kontroliše potpuno sve vojne formacije koje su uključene u nju…

…U samoj ukrajinskoj armiji narušena je subordinacija: neposredni izvršioci ne žure da izvrše naređenja rukovodstva i često ih smatraju za „preporuke“. Prema podacima agencijskog izvora vojnici odbijaju  da gradove napadaju artiljerijom i „ne pokazuju nikakvu aktivnost pri sprovođenju čišćenja teritorije…“

Zaključci do kojih se došlo preko materijala RT su u mnogome tačni. Objektivno armija Ukrajine predstavlja samo lošu kopiju SS-divizije „Galičina“. „Samostijnaja“ (Samostalna) Ukrajina ništa drugo i ne može, do to.

Danas su vojnici kaznene jedinice opet poraženi. Ovog puta su u rejonu Šahtjorsk – Torez – Snježnoje  opkoljeni ostaci 25. aeromobilne brigade bataljona „Dnjepar“ i različitih dodatih i prikačenih lutajućih delova jedinica. Poraz te grupe je posledica nasilne taktike napadanja  masom tenkova i tehnike, posle čega bi došlo čišćenje teritorije uz pomoć „zonder“ ekipa i postavljanje kontrolnih punktova. To je taktika koja se uporno sprovodi, mada je od početka rata uvek davala isti rezultat: pripadnici kaznene jedinice se zavlače u uzani hodnik   „creva“ koje se probija, a pošto probojna snaga sakupljene horde  nestane dobrovoljci  po krilima  „podsecaju“ to crevo, opkoljavaju ga i uništavaju naciste koji su se našli u kotlu.

Cilj sadašnjeg napada u tom rejonu, reklo bi se, praktično je postignut – pripadnici kaznene jedinice su čak uspeli da  za kratak period vremena prekinu poslednju magistralu koja je i Donjecku i Lipecku Narodnu Republiku povezivala sa Rusijom. Svojim smo očima videli da su nacisti odmah počeli da ubijaju mirne izbeglice koje su krenule na istok, likvidirajući ih u  autobusima i po automobilima.

Međutim, kolosalni gubici u tehnici, koji su uvek  neizbežni kada se ofanziva priprema ovako loše, omogućili su da se pretpostavi da će    kraj  ofanzive biti baš takav, kakav je. Verovatno će proći još nekoliko dana dok se  dotuku ostaci jedinica koje su se našle opkoljene, ali sve u svemu – sve se svodi na to da je avantura Kijeva završena.

Mora da se kaže da je situacija za huntu postala ne jednostavno teška, već i preteća. Dva talasa mobilizacije su omogućila  da armija uspe da nakupi skoro 70 hiljada ljudi. Ali obzirom da su ti ljudi i tehnika ubacivani u borbu vrlo haotično, bez neophodnog  privikavanja, uz neverovatno nizak kvalitet vojne pripreme, i sa neverovatno lošim stanjem tehnike –  rezultat je da je hunta jednostavna izlila benzin na sirova drva. Samo je buknulo, i to je bilo sve. Drva se nisu osušila, a benzin je ispario.

Došlo je do pat-pozicije: Kijev je prinuđen da umesto formiranja armije i njene pripreme za odlučujući udarac sve vreme dodaje sklepane  jedinice, zapušavajući rupe i sprovodeći slične besmislene ofanzivne operacije. On  nije u stanju da taj proces zaustavi – novoruski dobrovoljci  koriste inicijativu i rasturaju ostatke kijevske vojske. Ali ubacivanjem u vatru stalno novih i novih jedinica, sve lošijih po kvalitetu, Kijev samo produžava agoniju, a da pri tom nema mogućnosti da izvrši odlučujući napad kojim će završiti postavljeni zadatak.

I dobrovoljci su u istoj situaciji – oni ne mogu da na pravi način kontrolišu   veliku teritoriju koju poseduju, te su prinuđeni da organizuju žarišnu, centralnu odbranu, da snage prebacuju na kontrolu puteva i da sa neverovatno malim rezervama stalno manevrišu  odbijajući napade   koji  dolaze iz različitih pravaca. Kritična situacija i dalje traje. Ne sme ni da se govori o ubedljivoj nadmoći ukrajinskih kaznenih snaga – po rečima Strelkova, članovi kaznenih jedinica menjaju svoj borbeni poredak na neverovatne, potpuno neshvatljive načine, gubi se komandovanje, nestaje usaglašeno delovanje. Međutim, ni za dobrovoljce se ne može reći da su uspeli da svesno, znalački održavaju situaciju u svoju korist.

Reklo bi se da bi razbijanje samo jedne od krupnih grupacija kijevskih kaznenih jedinica moglo da izazove lanac talasa – dobrovoljci bi oslobodili snage i počeli da dosledno, sve snažnije,  uništavaju preostale, već poluuništene gomile protivnika. Za sada je rano da se o tome govori, ali pretpostavke   postepeno sve više vode  takvom zaključku.

A sada nešto  tužno.  Danas su dobrovoljci kod Šahtjorska vršili razmenu ubijenih i zarobljenih. Kaznene jedinice su vratile tela 12 poginulih dobrovoljaca. Već na prvi pogled je konstatovano da je četvoro od njih dokrajčeno, i to varvarski, udarcima noža, dok je peti ugušen. Razmena živih zarobljenika je bila još strašnija: dva živa dobrovoljca su vraćena sa najtežim povredama, sa izlomljenim kostima i odbijenim plućima i unutrašnjim organima. Lekari su odmah saopštili da ne mogu da pomognu ni u čemu – ljudi su faktički bijeni do smrti.

Komandant je naredio – pripadnike 25.brigade ne zarobljavati! Odgovornost je preuzeo na sebe. Starešinama koji sa nacistima vode pregovore o razmeni naloženo je da to odmah saopšte i komandantu  25.brigade. Ja smatram da je ta naredba potpuno opravdana.

Na zločine se mora adekvatno odgovoriti.

 (Fondsk)