Da li u SNS-u postoje mogući “zaverenici” protiv Vučića?

Piše: Tomislav Kresović

Vučić između slave i anateme

Sve revolicije „pojele su svoju decu“. To se desilo sa francuskom revolucjim, Oktobarskom revolucijom u Rusiji, fazno u Titovoj politici i nakon osvajanja vlasti. Staljin je „potrošio“ Lenjina. Hruščov Staljina, Brežnjev Hruščova, Gorbačov je potrošen od Jelcina, a Jelcin je tiho smenjen od Putina. Politička istorija u Srbiji nas uči da su najbliži saradnici i prijatelji jedni druge politički „čistili“ na brutalan način zbog vlasti i moći. Poliitka je moć ali ona stvara nadmoć nad ljudima i idejama koje se kroz politički i partijski aparat pretvaraju u mašinerije autoritarnog i liderskog razaranja.

Vladajuće partije koje imaju jake političke lidere u Srbiji imale su sindrom podaničkog prema političkim vođama, ili su stvarale zaverenički i otpadnički odnos prema liderima svojih stranaka. Političko iskustvo nas uči da je neprikosnoveni lider u Srbiji deset godina bio Slobodan Miloševeić, i kao predsednik Srbije i SRJ i lider SPS-a. Političko iskustvo govori da se najveći deo rukovodstva SPS-a u jesne 2000. Godine, i pred odlazak u Hag na Vidovdan 2001. Godine, ogradio i pobegao od njega. Navodna „petooktobarska revolucija“ je već posle godinu dana počela sama sebe da razara i otvorila je vrata „političkog pakla“ afera i zavera jedni protiv drugih.

Uspon i pad političkih vođa

Drugi primer je lider DS-a dr Zoranom Đinđićem, koji je bio „motor“ promena i DOS-a, a onda po ubistvu bio je anatemisan i zaboravljen unutar DS, i na njegovo mesto došao je iz drugog ešalona Boriis Tadić. Slična politička sudbina je bila i kod dr Vojislava Šešelja i Borisa Tadića 2012. i 2014. godine. Prilikom pada Miiloševića s vlasti njegovi najbliži saradnici su se „razbežali“ ili ogradili od njegove politike a onda je Ivica Dačić napravio pragmatski „kopernikanski obrt“ i sebe nametnuo kao novog vođu SPS-a postavljajući svoje kadrove. Čeka se trenutak kada će unutar SPS-a krenuti politička borba interesa i klanova gde je izvesno da će politička „žrtva“ biti Ivica Dačić

„Status qvo“ partijske oligarhije

Lider SNS Aleksanda Vučić kao premijer nalazi se između slave i anateme, velike popularnosti i interesnih grupa unutar SNS-a koji vide u Vučiću opasnost za opstanak na vlasti ukoliko bude od svoje partijske oligarhije tražio više no što oni žele da pruže u radu. Tako je Vučić zatražio da se funkcioneri SNS-a oslobode više od jedne profesionalne funkcije, i na ovoj političkoj matrici dobio je oko 200 mogućih protivnika koji ne žele da se oslobode privilegija i dodatne vlasti i novca od politike. Posredno tih 200 funkcionera SNS-a su i mogući „zaverinici“ protv Vučića i realni „otpadnici“ iz SNS-a. Vučić je postao političar-državnik koji je kao i svi prethodni lideri jači od svojih partija, ali su ih partije kao političke „mašinerije“ uništavale ili ostavljale na vetrometini procesa. Već se delom unutar SNS-a oseća sve manji autoritet osnivača i prvog predsedniak SNS-a, sadašnjeg Predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Svi za jednog, jedan za sve!

Funkcioner SNSa Miloš Vučević pozvao je na hitno zasedanje predsedništva stranke kako bi odlučili kuda stranka ide dalje i pri tom je rekao: „Osećam da niko od nas nije dovoljno podržao Vučića kad mu je napadnuta porodica, a znamo da se kitimo i služimo njegovim imenom kad pobeđujemo na izborima, od mesne zajednice do republike. Lično, to ne mogu da gledam i zato sam izašao sa pismom kolegama. Moramo da se pogledamo u oči i da odlučimo da li smo uz Vučića ili uz one koji su uništili zemlju.”

Potpredsednik SNSa Goran Knežević kaže da Vučić ne sme i neće biti sam: „Vučić je taj koji je pokrenuo Srbiju i koji je SNS dao krila. Svi smo uz njega. Napad na Vučića je napad na sve nas. Bez obzira na to da li će zbog ove teme biti sednice predsedništva, svi protivnici moraju da znaju da smo jedinstveni.” Član predsedništva naprednjaka Zoran Babić kaže da apsolutno podržava Vučevićevu ideju za hitno zakazivanje sastanka najužeg partijskog vrha: „Očigledno je da su premijer Srbije i njegova porodica izloženi svojevrsnom linču. Ujedinjuju se oni koji su razorili zemlju i pokušavaju da spreče ozdravljenje Srbije koje predvodi Vučić. Naša stranka mora dodatno da se mobiliše kako bismo podržali predsednika Vučića i pomogli mu“.

Ako je Vučić podigao rejting SNSa i podigao ugled i poziciju Srbije u međuarodnoj politici onda on ne sme da bude sam i u vođenju takve politke i prihvatanju odgovornosti, niti u napadu raznih podzemnih ili institucionalnih oblika moći prema njemu kao čoveku i njegovoj porodici. Politička iskustva nas uče da partije stvaraju vođe, a onda partijske oligarhije postaju idolopoklonici vođa, da bi kasnije postali dželati i napuštali svoje lidere bez ikakve moralne odgovornosti. Što bude situaciaja u Srbiji teža tako će i u SNS-u dolaziti do veće političke polarizacije, podvjanja, frakcijske borbe i bežanije funkcionera i poslanika SNS-a koji će napuštati poslaničku grupu SNS-a i stvarati nezavisne poslaničke grupe. Prvi znak osipanja vlađaućih partija sagledava se na lokalnom nivou onda se to prenosi na političke organe partija, dubinski ide do poslanika i na kraju se partije cepaju a političke vođe napuštaju ili anatemišu.

(Vidovdan.org)