Napravljen je mehanizam za uvođenje Ukrajine u dužničko ropstvo..

Prema proceni eksperata, od početka februarske revolucije sve do kraja septembra u Ukrajinu je iz različitih izvora (MMF, Svetska banka, EU, SAD) stiglo oko 6 milijardi dolara. Približno 95% tog novca je iskorišćeno za refinansiranje duga. Za ostale svrhe koje bi na bilo koji način mogle da se uvrste u rešavanje nasušnih potreba zemlje preostale su mrvice od maksimalno 5%.

Zli jezici onih koji pripadaju tvorcima februarske revolucije i koji su se našli po ćoškovima revolucionarnog procesa obelodanjuju strašnu tajnu. On tvrde da su tih 5% „otpaci“, „piljevina“ u korist nove vlasti. Tako da za proklamovane ciljeve „nacionalnog razvoja“ ostaje ravno 0%…

Kada će u Ukrajini prestati zidanje dužničke piramide

Danas se mnogo priča da je Ukrajina „poligon“ (za doterivanje tehnologija „majdana“ i „revolucija“) i „zborno mesto“ (za pripremanje agresije NATO-a protiv Rusije). Međutim, to je i „zlatna žila“ za alave špekulante i finansijske oligarhe (ne ukrajinske, već svetske). Napravljen je mehanizam za uvođenje Ukrajine u dužničko ropstvo. Novi krediti će verovatno da se koriste za što brže povećavanje državnog duga Ukrajine. Pri tom će kurs grivne i dalje da se kotrlja nadole. U jednom trenutku kreditiranje će biti prekinuto. I taj trenutak određuje razmišljanje koje vodi u dva pravca.

Prvo, važnost Ukrajine kao „zbornog mesta“. O tome sada neću da razmišljam. Drugo, čisto potrošačko razmišljanje. Slavina koja pomaže Ukrajini će se definitivno zatvoriti kad Ukrajina iscrpe izvorišta iz kojih plaća svoje obaveze prema inostranstvu. Tu spadaju sve njene aktive: prvoklasno zemljište, škriljčani gas i ostala prirodna dobra, ostaci državnih preduzeća; kompletna infrastruktura zajedno sa gasovodima. Te aktive će se prebaciti u knjige onih kompanija, banaka i fondova koji predstavljaju „bočne“ strukture zapadnih „dobrotvora“ Kijeva. U jednu od njih spada fond „Franklin Templton“ koji je još prošle godine otkupio vrlo bitan deo državnih dužničkih hartija Ukrajine. Može da se očekuje da će pred taj događaj kurs grivne da se nađe na nivou podne letvice.

Špekulanti za sada nisu preterano zainteresovani za potpunu normalizaciju situacije u Ukrajini – ratni sukobi i nestabilnost omogućuju da oni nastave igru ponižavanja. Njihova želja je da ono što investiraju u Ukrajinu postane maksimalno „efikasno“. Na primer – „Odeski priportovoj zavod“ – OPZ (Odeska fabrika pri samoj luci) – jedno od najvećih preduzeća hemijske industrije. Pre 7 godina, 2007. – to preduzeće je procenjeno na 2,5 milijarde grivni (što je po „predrevolucionarnom“ kursu bilo oko 312,5 miliona dolara). Danas se ono procenjuje na samo 600 miliona grivni, tj. na oko 40 miliona dolara. A kako vreme odmiče – biće sve gore.

Situacija u Ukrajini i u vezi sa njom je skoro šizofrenična. Špekulanti rade po principu „što gore – to bolje“ (u smislu da „što je gore, to ćemo kupiti još jeftinije“). A ukrajinska vlast čini sve – i moguće, i nemoguće – kako bi dokazala da u zemlji baš i nije toliko loše kako to izgleda na prvi pogled.

Finansijska „dostignuća“ novog režima

Ukrajinsko ministarstvo finansija radosno raportira da je ukupan iznos dažbina koji stiže u ukrajinski budžet ove godine čak nešto veći od odgovarajućih pokazatelja iz 2013. I izvestan deo naroda stvarno veruje u tu statističku magiju.

A evo šta je u septembru saopštila Valerija Gontarova, predsednica Nacionalne banke Ukrajine (NBU). Inflacija će u ovoj godini iznositi 19%. Obezvređivanje ukrajinske grivne u odnosu na SAD dolar je već 60%. Proizilazi da prihodna strana budžeta realno treba da se smanji za tih 19%. U odnosu na prihodnu stranu prošle godine, izraženu u čvrstoj grivni, prihod u budžet u ovoj godini će biti manji za 17 – 18%.

Ali, mislim da će realno smanjenje prihodne strane budžeta biti mnogo veće. Do sredine ove godine Donjecka oblast, kao i Luganska, su održavale finansijske veze sa Kijevom. To znači da su se sredstva doznačivala u opštu blagajnu, ali su istovremeno u te dve oblasti stizala sredstva budžeta za isplatu plata budžetskim korisnicima, penzija, pomoći i sl. Sada su te finansijske veze prekinute. Tragični događaji su doveli do toga da je najveći deo preduzeća u regionu srušen ili je morao da prekine rad. Čak i po procenama Kijeva, u dve naveden oblasti je, zbog „antiterorističkih operacija, srušeno 600 preduzeća.

Prestanak rada preduzeća Novorusije je ozbiljno komplikovao rad mnogih grana kompletne ukrajinske ekonomije, i njen poreski potencijal se naočigled topi.

Pokazatelj BDP-a: statistička iluzija

Pitanje je i kakva je statistika bruto domaćeg proizvoda Ukrajine. Ukrajinski mediji aktivno diskutuju o problemu: koliko će pasti rezultati ekonomije u 2014.godini? Jacenjuk pripada „optimistima“ i on smatra da će ta cifra biti 5%. Ima ukrajinskih funkcionera koji drsko osporavaju premijerovu procenu i govore o 6% smanjenja. Ali MMF smatra da je ta cifra čitavih 7%. Ja lično ne verujem ni u jednu od navedenih cifri.

Prvo, zato što je ekonomija Ukrajine ove godine sama izvršila umanjenje od 16,5% BDP-a. Tu mislim na učešće dve novoruske republike, tj.Donjecke i Luganske oblasti, u formiranju BDP-a. Drugo, fizička količina svih oblika proizvodnje čak i u ostalom delu Ukrajine je u ovoj godini manja nego u prošloj. Može da se pogleda proizvodnja struje, sirovog gvožđa i čelika, vagona i dizel-lokomotiva, količina robe koja je prevezena železnicom i td, i td. Ima jako mnogo uzroka za veliko smanjenje. Kao što je već rečeno, prekid rada rudnika i fabrika u Donbasu se jako odrazio na situaciju u mnogim ukrajinskim preduzećima koja su imala vrlo tesne i stabilne proizvodno-ekonomske veze sa jugoistokom zemlje. Na primer – „Antonov“ – gigant u proizvodnji aviona je bio prinuđen da prekine isporuku svojih proizvoda Ruskoj Federaciji i sada je na ivici bankrotiranja. Ali, situacija u mnogim preduzećima se naglo komplikovala i zato što se Kijev okrenuo pridruživanju Evropskoj uniji i ta preduzeća su skoro izgubila rusko tržište. Ona neće dobiti na tržištu EU adekvatnu kompenzaciju. Delovanje navedenih faktora se uočilo tek od sredine ove godine. Ti faktori će jačati i još će se više osetiti 2015.godine. Eksperti smatraju da zbog sadašnjeg rata u Ukrajini ekonomija zemlje može da izgubi tri najbitnije industrijske grane – crnu metalurgiju, mašinogradnju i hemijsku industriju. Hemijska može da nestane zbog prekida u isporuci ruskog gasa.

Stvarni pad BDP-a Ukrajine u 2014.godini će, po mojoj gruboj proceni, biti najmanje 20%. A ekonomske institucije ukrajinske vlade zajedno sa MMF-om prave seanse hipnoze pod nazivom „Iluzionistička predstava o statistici u Ukrajini“. Statističke iluzije mogu da se prave na više načina. Na primer, statistička služba Ukrajine i MMF statistiku države i dalje vode unoseći cifre koje se odnose i na Donjecku, i na Lugansku republiku. Jedino ostaje zagonetka kako sakupljaju primarne statističke informacije, ako je rad statističke službe Ukrajine u dvema navedenim bivšim oblastima prestao da postoji. Ništa nije zgodnije ni jedan drugi način za manipulisanje statistikom: korišćenje vrednosnih pokazatelja koji se prikazuju bez inflacionog umanjenja. Ako se inflacija razbukti, može se likvidirati ne pad ekonomije, već može da se prikaže i priličan tempo „ekonomskog rasta“.

Devizni damping ukrajinske ekonomije

Već smo konstatovali da je u ovoj godini došlo do naglog pada kursa grivne. Od početka godine, tj. za osam meseci, stanovništvo je sa svojih deviznih računa podiglo 2,2 milijarde dolara. Naglo se povećala i kupovina deviza. Vlasti su optužile narod da podriva nacionalnu novčanu jedinicu i uvele ograničenje pri kupovini deviza (maksimalno 3000 grivni, tj. 220 USA $). Da ne bi došlo do nestanka deviznih rezervi koje su počele da se tope (sa 1.avgustom 2014. te rezerve su iznosile 16,1 mlrd dolara). NBU je prekinula devizno intervenisanje i potpuno oslobodila grivnu. To je i te kako zadovoljilo međunarodne špekulante.

U prvih 8 meseci ove godine saldo trgovinskog bilansa zemlje je iznosio minus 2,62 milijarde dolara. Vlasti sve jedno ponosno izjavljuju da je to veliko dostignuće obzirom da je u prošloj godini deficit trgovinskog bilansa (samo za robu, ne i za usluge) bio 19,6 milijardi dolara. Ali ako se malo udubimo – proizilazi da je do smanjenja deficita došlo ne zato što je povećavan izvoz, već zato što je naglo pao uvoz. Pošto je oslobođen devizni kurs grivne i ona obezvređena za 60% vlasti su u velikoj meri računale da će „proraditi“ mehanizam devizne stimulacije robnog eksporta. Drugim zemljama je dovoljno da se njihova novčana jedinica obezvredi za 10% pa da dođe do ozbiljnog pomeranja u njihovim trgovinskim bilansima. U Ukrajini do toga nije došlo. Mehanizam „deviznog dampinga“ (u stvari – dopinga)“ nije ni malo oživeo ukrajinski izvoz roba. Tromesečni pokazatelji izvoza roba iz Ukrajine u 2013.godini su iznosili u milijardama dolara: 1.tromesečje – 15,6; 2.trom. – 15,9; 3.trom. – 16,0; 4.trom. 17,5. A podaci za 2014.godinu u milijardama dolara iznose: 1.trom. – 14,6; 2.trom. – 14,9. Ukrajinska ekonomija je mrtva, nju ne mogu da ožive čak ni konjske doze deviznog dopinga.

Bankrotiranje Ukrajine i Rusija kao „neplanirani“ faktor

U 2013.godini platni bilans Ukrajine je, bez obzira na deficit bilansa spoljne trgovine, bio pozitivan i iznosio je 2 milijarde dolara. A ove godine već posle 8 meseci on je u deficitu od4,6 milijardi $. Taj ukupni deficit pokazuje ne samo deficit u trgovinskom bilansu, već i proces stabilnog oticanja kapitala iz Ukrajine. Ako se postojeće tendencije očuvaju – ukupan deficit u platnom bilansu Ukrajine u ovoj godini može da bude približno 7 milijardi dolara. Međutim, u drugoj polovini ove godine počinje da deluje ceo niz otežavajućih faktora koji vrlo jednostavno mogu da povećaju deficit platnog bilansa zemlje na 10 ili čak i više milijardi dolara.

Za novembar se planira objavljivanje najnovijih podataka o veličini BDP-a Ukrajine. Taj pokazatelj sve interesuje. To nije slučajno. Cifra BDP-a će omogućiti da se odredi nivo relativnog državnog duga Ukrajine. Ukoliko on bude iznad 60% BDP-a Rusija, koja je u decembru 2013.godine Ukrajini pozajmila 3 milijarde dolara, može da zatraži da se taj dug odmah vrati (zajedno sa kamatom). Kredit je odobren pod takvim uslovima. Samo zbog tog jednog duga deficit platnog bilansa Ukrajine će biti preko 10 milijardi dolara. I ukoliko Ukrajina u ovoj, 2014.godini, do kraja godine ne dobije novu finansijsku pomoć, moraće da zapuši rupu od10 mlrd $ pomoću sopstvenih deviznih rezervi. U tom slučaju će do nove godine u deviznoj „ostavi“ Ukrajine ostati najviše 6 milijardi $. A ukoliko u proračun uključimo samo još jedan faktor kao što je izmirenje starog ukrajinskog duga ruskom „Gazpromu“ za prirodni gas, koji iznosi najmanje nove 3 milijarde $? Sama mogućnost za takav scenario kod mnogih zapadnih vlasnika ukrajinskog državnog duga izaziva stres. Može da dođe do onog bankrotiranja, koje se Ukrajini, po izjavama Jacenjuka, „nikada neće dogoditi“. Neko će u bankrotiranju izgubiti svoje milijarde, a neko će, upravo suprotno, nesmetano da se obogati. Uostalom, kako to pokazuje svetsko iskustvo, do bankrotiranja retko dolazi iznenada. Ona se najčešće planski pripremaju, ponekad mnogo godina unapred. Ukrajina nije izuzetak. U njoj će do bankrotiranja doći. Ali tek kada pokrovitelji i skromni beneficijari organizacija kao što je fond „Franklin Templton“ mahnu rukom. Uostalom, pomenuto svetsko iskustvo govori i da se događaji uvezi sa pripremanjem bankrota ne završavaju uvek kako je planirano. Ponekad se u „igru“ ubacuje neki neplanirani učesnik. A navedene finansijske obaveze Ukrajine kažu da taj „neplanirani učesnik“ može da bude, kako se nama čini, i Rusija

(Fondsk)