Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Povodom previranja i raskola u Demokratskoj stranci Srbije Danas pokreće debatu o političkoj budućnosti desnice u Srbiji. Od naših sagovornika zatražili smo ocenu u kakvom je stanju desni politički spektar, te da li se on isključivo određuje kao „proruski i evroskeptični“. Zatim, da li desnicu određuje odnos prema monarhiji i republici. Konačno, da li je moguće na desnoj platformi ponuditi biračima i prepoznatljiv ekonomski program.
– Kada govorim o desnici, mislim isključivo na prosvećenu desnicu, onaj građanski sloj koji se prostire od elitnih zemljoradnika i metalskih radnika do akademika, glumaca, univerzitetskih profesora, dakle svakako ne na one koji su u stanju da bace kamen na neistomišljenika, ili ga udare pajserom. Mislim na one sa istančanim osećanjem ljubavi prema otadžbini, sa svešću i odgovornošću prema sopstvenoj državi, sa izgrađenim emocionalnim stavom prema identitetu i prema vlastitom narodu.Takvi danas u Srbiji čine ubedljivu većinu svugde osim u državnim institucijama.
Još jedan od paradoksa demokratije i još jedan dokaz njene nesavršenosti, kaže za Danas Siniša Kovačević, reditelj i bivši funkcioner DSS, odgovarajući na pitanje kako vidi desni politički spektar. Dodaje da, ipak, u današnjem istorijskom trenutku bolji politički sistem ne postoji.
– A pošto u vašem pitanju pre prepoznajem zainteresovanost za stranke koje pripadaju ovom političkom korpusu, bojim se da je njihov značaj u ovom trenutku gotovo zanemarljiv. Dakle, insistiram na ovom delu sintagme „u ovom trenutku“. Već sutra može biti sasvim drugačije, u najavi su osnivanja nekih novih stranaka, redefinisanje postojećih i napokon, verovatno koaliciono okupljanje i grupisanje u jedan politički korpus, dodaje Kovačević.
Upitan da li se desnica u Srbiji isključivo određuje kao proruska i evroskeptična, on odgovara da se „desnica u načelu opredeljuje odnosom prema zaštiti nacionalnih interesa, vlastitom narodu i državi, vlastitim građanima, prema verskom i kulturnom nasleđu, odnosu prema porodici i pojedincu, identitetu i osećanju slobode, svetosti svojine“.
„Odnos prema Kini, Rusiji ili Novom Zelandu je tu potpuno irelevantan, načelno. U ovom trenutku, pored emocionalne konstante koja nas vezuje za Ruse i Rusiju, postoji još nekoliko razloga za takav stav – ekonomski interes, mogućnost izvoza u Rusiju bukvalno svega što Srbija proizvede, zatim ruski energetski potencijal od koga će zavisiti i Evropa, bar u naredna dva veka. Činjenica je da je tamo preko 80 odsto svetskih rezervi nafte i gasa, preko 90 odsto rezervi pitke vode, da je Rusija demokratski uređena država i na koncu, za mene nimalo nebitan podatak što na tlu Srbije nema neeksplodiranih ruskih kasetnih bombi i ruskog osiromašenog uranijuma. Ideja o otimanju dela teritorije niti je proklamovana u Moskvi niti je odande sprovođena u delo“, ističe sagovornik Danasa.
Dodaje da se evroskepsa svakako ne zasniva na odnosu prema evropskim političkim i kulturnim vrednostima na kojima smo i mi stvarali vlastiti politički i kulturni model, ne odnosi se na evropske radne i higijenske navike, na evropski odnos prema individualnim slobodama, zaštiti manjina i najnezaštićenijih slojeva društva, ne odnosi se na Getea i Mančester junajted, Bitlse i Sartra, Almodovara i Mikelanđela.
„Odnosi se na ulazak u jedan mega državni aparat sa izrazitom germanskom dominacijom, koji će vam propisivati jezičke standarde, način mišljenja i ponašanja, dimenzije šargarepe. Ulaskom u tog monstruma, kao i svi mali narodi, ulazite u komfornu grobnicu, odričući se suvereniteta i slobode. Uostalom, pitajte Mađare, Grke, Irce, Slovence, Bugare… kakav je život u grobu.“
Kovačević smatra da je bitka za monarhiste već izgubljena, ali da svakako treba organizovati „objektivan i pravičan referendum u kome će se monarhistima dati u narednih nekoliko godina dovoljno prostora da objasne sve komparativne prednosti društveno-političkog uređenja za koje optiraju. Govorim to sa pozicije ubeđenog republikanca, dakle i republikanci mogu pripadati prosvećenoj desnici“.
Naš sagovornik ističe da je samo na desnoj platformi moguć prepoznatljiv ekonomski program. „Samo na desnoj platformi takav program je i moguć. Srbija mora početi da proizvodi hranu, prehrambene proizvode, mora prodavati džem i voćni sok, mesnu prerađevinu, rakiju, odlično upakovano vino i kolač. Dakle, odmaći se od proizvodnje i prodaje sirovina, mora razvijati turizam, stvarati viškove iz proizvodnje… To, naravno, nije liberalni ili banditski kapitalizam, koncept stranih investicija po kome će nemački ili korejski kapitalista, kada isplati plate i poreze, profit odnositi u svoju zemlju. Jedno retorsko pitanje, gde ide profit iz Merkatora, u Lapovo ili u Ljubljanu.
To svakako nije snishodljivo ulagivanje strancu kome stipendirate svako radno mesto sa nekoliko hiljada evra, a onda strahujete hoće li fabriku za par godina demontirati i preseliti u jeftiniju Moldaviju ili Jermeniju, a vama ostaviti praznu halu da u njoj igrate fudbal sa ortacima iz kraja ili iz vlade, svejedno… Srbija mora proizvoditi i decu, jer nas nestaje, i svakako bar na dvadeset godina zabraniti prodaju zemlje strancima. Ergo, Srbija nije na prodaju!“
(Danas.rs)
