Grčka želi mir u Ukrajini i očuvanje odnosa između Evropske unije i Rusije – rekao je Nikos Kocijas u intervjuu Atinskoj informativnoj agenciji.
Šef grčke diplomatije je istovremeno pozvao EU da odluči šta zaista želi u odnosima sa Rusijom.
„Da ste samo mogli da čujete uzdahe kada sam stotini novinara – uoči zasedanja saveta ministara spoljnih poslova EU –rekao da je Grčka zainteresovana za mir i stabilizaciju u Ukrajini i za to da se izbegne raskol između Evropske unije i Rusije. Nije ovo bilo lako izgovoriti. Trebalo je naći način da se ne uđe u konflikt i da se ne uzdrmaju naši spoljnoekonomski odnosi sa Evropljanima, da se istovremeno ne udrmaju odnosi u Evropi, a ni odnosi Grčke sa Rusijom. Usledili su – otkrio je Kocijas – veoma oštri pregovori koji su započeli pre četiri dana”.
Grčki ministar je ukazao da je povodom ovog briselskog garda Atine napisana gomila laži i u grčkim medijima i uvelikim stranim listovima. A sve to – kako je istakao – „u okvirima pritiska druge strane koja raspolaže mnogo većim sredstvima”.
„Moram, na žalost, da kažem da postoje i grčki mediji koji koriste inostrane argumente za vršenje pritiska na nas. Ti naši mediji ne razumeju stvari, ne čine to specijalno, ali nam ne pomažu” – rekao je Kocijas.
Prema njegovim rečima, na ministarskom sastanku u Briselu videlo se da postoje različite pozicije:
„Partneri koji ne žele veliki raskid sa Rusijom – gledali su na nas sa velikom simpatijom, a neki su se sakrili iza nas za vreme pregovora. Drugi – oni koji su tvrdo protiv bilo bilo kakvih razgovora i odnosa Rusijom – gledali su na nas kritički. Bili su to oštri pregovori, ali mislim da smo dobro prošli”.
Zvanična Atina je u Briselu odbacila uvođenje novih sankcija protiv Rusije, a grčka vlada je držanje svoje delegacije (na čelu sa Kocijasom) nazvala „značajnim uspehom grčke diplomatije”.
Sam Kocijas je još naglasio da je nemački ministar Frank Valter Štajnmajer prema njemu bio „prijateljski raspoložen” i otkrio da su njih dvojica zajedno studirali. Dodao je da je pomogla i Federika Mogerini koja je „shvatila problem, naročito da integracija u eU ne može biti povezana sa agresijom”.
Kocijas je, inače, argumente svoje vlade izložio ovako:
„Rekli smo da Evropska unija mora misliti o dugoročnoj perspektivi i o tome šta želi da radi sa Rusijom, a ne samo reagovati na događaje. Stavili smo do znanja i da smo solidarni sa ukrajinskim društvom. Najvažnije je ipak to što smo do kraja insistirali da se ne ide na treći talas sankcija protiv Rusije. Protiv su bile baltičke države, Poljska, Skandinavija i Velika Britanija. Najtvrđa je bila Britanija, ali je i ona na kraju odustala od veta”.
Povodom poziva da poseti Moskvu, šef grčke diplomatije je rekao: „Grčka ne treba da bude deo problema niti da kida svoje istorijske veze sa Rusijom. Smatramo da Grčka može odigrati posebnu posredničku ulogu između dveju prijteljskih država Evrope koje su i nama prijatelji”.
Kocijas je na kraju podvukao: „Neće biti novog velikog talasa sankcija, a sačuvali smo i jedinstvo EU bez raskola u odnosima sa Rusijom”.
(Fakti)