Rafael Korea: Predsednik koji je podigao Ekvador na noge i bacio rukavicu u lice MMF-u!

Latinoameričko tlo iznedrilo je nekolicinu kultnih političkih lidera, a jedan kome se svakako pridaje nedovoljna količina pažnje je Rafael Korea, predsednik Ekvadora.

Rafael Korea u centar svetske javnosti došao je kada je dug Ekvadora prema MMF-u i Svetskoj banci proglasio nelegitimnim, i na taj način uspeo da izvuče zemlju sa ruba finansijskog kolapsa na kojem se nalazila.

Korea je na čelo Ekvadora došao 2007. godine, i uspešno vodi ovu državu punih osam godina.

Imajući u vidu da su u novijoj istoriji Ekvadora predsednici svrgavani pre isteka prvog mandata, Korein uspeh je tim pre značajniji.

Iako se povremeno protiv njega organizuju veliki protesti, predsednik Ekvadora i dalje uživa veliko poverenje većine građana.

Dolaskom na vlast 2007. godine, jedan od prvih poteza predsednika Rafaela Koree 2007. bio je otkazivanje poslušnosti MMF-u i Svetskoj banci. On tada donosi odluku da neće platiti jedan deo javnog duga, iz razloga što taj deo isključivo garantuje profit bankama i multinacionalnim korporacijama, a ne služi dobrobiti zemlje.

Na taj način, Ekvador postaje zemlja koja se automatski našla na udaru SAD i međunarodnih finansijskih institucija.

– Ako inostrani dug guši državu, on mora biti reprogramiran i kreditori moraju razumeti da će ili reprogramirati dug pod najboljim uslovima za sebe, ili neće dobiti ništa. Jedna zemlja se ne može odreći obrazovnog, zdravstvenog i sistema javnih službi, kako bi vratila dug – rekao je tada Korea.

Međutim, da je Koreina odluka, osim što je bila hrabra istovremeno bila i pobednička, pokauzju prosti rezultati. Nakon raskida sa MMF-om, Ekvador postaje školski primer zemlje sa jednom od najdinamičnijih privreda u Latinskoj Americi.

Godine 2011. BDP je porastao za 7,8%, a u isto vreme spoljni dug se smanjio sa 17,4 na 13,6 milijardi dolara.

Kao predsednik zemlje u kojoj se većina građana nalazi u čeljustima siromaštva, Korea uspeva da iskoristi prirodna bogatstva Ekvadora: naftu i raskošnu prirodu, kako bi poboljšao životni standard svojih građana.

Sa hrabrim potezima nastavio je ukinuvši privilegije državnom aparatu i smanjivši beneficije policiji. Zbog ove odluke je umalo ubijen kada su organi reda organizovali pobunu protiv njega.

Zbog zagađenja prirodne sredine, glavni grad Ekvadora Kito vodi sudske sporove protiv stranih naftnih kompanija. Na kraju, mnoge od njih dobile su jasan izbor: prilagođavanje novim propisima ili pakovanje kofere iz Ekvadora.

Nakon Koreinih reformi, mnogo više nafte Ekvador sada izvozi u Kinu, koja u zamenu daje povoljne kredite kojima se rešavaju problemi siromaštva i subvencioniše školovanje, stanovanje i zdravstvo siromašnih slojeva.

Nakon što je bacio rukavicu u lice Svetskoj banci i MMF-u, skresao troškove državnog aparata i policije, Korea je zaratio i sa domaćim (pod kontrolom stranog kapitala) i stranim medijima.

Lokalni list u prestonici Kitu drakonski je kažnjen zbog tekstova u kojima je predsednik klevetan i vređan. Ipak, Korea im je oprostio dug.

Ekvador je 2008. godine izmenio ustav, unevši u preambulu tog najvažnijeg dokumenta koncept „buen vivir“, odnosno poboljšanje kvaliteta života kroz socijalnu politiku, a koja mora biti u ravnoteži sa ekosistemom.

Korea 2007. donosi hrabru odluku o prekidu eksploatacije nafte u bogatom amazonskom nalazištu Jasuni, kako bi sačuvao ekosistem i starosedeoce koji tamo žive.

Istovremeno je pojačao aktivnosti u rudnicima plemenitih metala i minerala, zbog čega su ga neistomišljenici brže-bolje optužili da sledi kontinuitet bivše neoliberalne politike.

Ove odluke su na prvi pogled bile možda pomalo i zbunjujuće, ali u slučaju ležišta nafte Jazuni, radi se o dragocenom ekosistemu, dok se rudnici ne nalaze u zaštićenim područjima.

Vlada postepeno povećava i tehnološki usavršava proizvodnju u tom sektoru, ali i tu se strogo drži pravila očuvanja okoline.

U svom drugom mandatu, Korea nastavlja da podiže Ekvador na noge, pa je tako privredni uspeh ove države 2012. bio toliko evidentan da to nisu mogli da negiraju ni najveći protivnici predsednika.

Nezaposlenost je pala na 4,2%, što je najniži nivo nezaposlenosti u istoriji zemlje. Smanjivanje nezaposlenosti je automatski imalo za posledicu smanjenje broja siromašnih porodica. Prosečna plata u Ekvadoru je sa 264 dolara mesečno porasla na 317 dolara.

Po prvi put u istoriji Ekvadora je broj ljudi koji žive u uslovima ekstremnog siromaštva pao na 9,4 procenta, dok je u vreme Koreinog preuzimanja vlasti u siromaštvu živelo 16,9 odsto stanovništva.

Vlada je ukinula i iskorišćavanja dečje radne snage, s obzirom da se pre Koreinog dolaska na vlast čak 450 hiljada dece bavilo nekom aktivnošću za novčanu naknadu.

Danas je u Ekvadoru dečji rad iskorenjen. Za smanjenje stope siromaštva, osiguranje pomoći za 130.000 osoba sa invaliditetom i ukidanje dečjeg rada Ekvador je dobio i priznanje Čepalova (Komisije za privredu Latinske Amerike i Kariba).

Iako je predsednik Korea pod stalnim kritikama privatnih medija u Ekvadoru, u očima naroda on je heroj koji je vratio ponos i očuvao suverenitet svoje zemlje, te tako stekao ugled u međunarodnoj zajednici.

Rafael Korea svakako predstavlja još jednog u nizu harizmatičnih i jedinstvenih lidera koje je iznedrila Latinska Amerika, i s punim pravom se može svrstati u društvo Kastra, Čaveza, Hozea Muhike i ostalih.

Patriota i zapadni đak

Ekonomista koji je magistrirao u Belgiji, doktorirao je na Ilinois univerzitetu u SAD. Kao dete iz siromašne porodice uspeo je svojim sjajnim školskim rezultatima da preskoči klasne barijere, što je velika retkost u Latinskoj Americi. S velikim uspehom odbranio je doktorat u SAD u kome dokazuje da reforme i liberalizacija tržišta u mnogim zemljama Latinske Amerike nisu dovele do očekivanog ekonomskog rasta, već su, naprotiv, smanjile produktivnost. Osim španskog, govori tečno francuski i engleski a naučio je i kečua, jezik starosedelaca.

(Blic)