Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Vladimir Putin je u brojnim medijima i naučnim studijama širom Sjedinjenih Država postao zastupljeniji od Baraka Obame. Malo-malo, pa se pojavi neka opširna analiza njegovog predsednikovanja, te stav prema Ukrajini, piše se o propasti ruske ekonomije, diktaturi… Ruku na srce, o Putinu su se pisale i pozitivne stvari. Najnovija analiza dolazi iz „Brukings instituta“, sa naslovom „Putin je uhvaćen u klasičnu zamku: Ruska vojna moć bledi i slabi“.
Sergej Aleksašenko, nekadašnji pomoćnik guvernera centralne banke, nekoliko puta je ponovio zapadnim političarima i medijima da prestanu da Rusiju nazivaju „slabom“. On tvrdi da je Rusija daleko jača nego što ljudi misle, naročito u ekonomskom smislu, te da bez problema parira Sjedinjenim Državama.
E sad, tu na scenu stupa „Brukings institut“, čiji tim eksperata za spoljnu politiku piše da Aleksašenko greši, i da je „Rusija slaba, a predsednik Vladimir Putin još slabiji“. Prema njihovom izveštaju, Aleksašenko je napravio tri ključne greške.
Prvo, Aleksašenko pretpostavlja da su snaga i slabost statične vrednosti, zbog čega ne vidi promenljive trendove na svetskoj sceni. S obzirom da su snaga i slabost dinamične i promenljive, one se tokom vremena menjaju.
Uprkos ruskoj vojnoj dominaciji u Ukrajini, „Brukings“ tvrdi da vojna moć najveće zemlje na svetu nepovratno slabi, a svoju tezu zasniva na činjenici da je ruska ekonomija u kolapsu. Velika sredstva koja se ulažu u modernizaciju vojske bukvalno izjedaju ionako posrnulu rusku ekonomiju, a samo je pitanje vremena kada će se sve urušiti poput kule od karata, piše u izveštaju.
„Brukings“ navodi da je demonstracija sile na Crvenom trgu 9. maja bila samo maska, te da su ruski vojnici u Ukrajini demoralisani i ostavljeni. U daljem tekstu „Brukings“ piše da je Putin toliko nervozan zbog rastućeg broja žrtava sukoba u Ukrajini, da je naredio da svaka informacija o stradanju vojnika bude označena kao „državna tajna“.
Drugo, Aleksašenko je veoma fokusiran na najslabije komšije Rusije, da ne primećuje da se ostale zemlje istočne Evrope uopšte ne boje Vladimira Putina. Naime, bivše čanice SSSR Estonija i Letonija su od NATO alijanse odavno zatražile i dobile „zaštitu od Rusije“.
„Brukings“ piše da će Moskva nastaviti sa provokacijama na Baltiku, iako su svi svesni da je tas na vagi vojne nadmoći odavno na strani NATO pakta. Finska se takođe pridružila vojnoj vežbi alijanse, u svojstvu države – partnera, a sve to jer se baza ruske novoformirane „Arktičke brigade“ nalazi svega 30 kilometara od njene granice.
Upoređujući Putinovu Rusiju sa Staljinovom, „Brukings“ ide toliko daleko da predviđa potencijalnu invaziju Rusije na baltičke zemlje, i piše kako je Staljin 1940. na raspolaganju imao 600.000 trupa, dok Putin raspolaže sa „samo 50.000“. Ovaj deo izveštaja može se slobodno okarakterisati kao apsurd i naučna fantastika, jer je mogućnost da Rusija okupira Letoniju, Litvaniju i Estoniju zaista ravna nuli.
I treće, Aleksašenkovo verovanje da Putin ostaje na vlasti zbog snage ruske vojske je pogrešno. „Brukings“ piše da je jedini razlog zbog kojeg je Putin na vlasti – gas. Evropa je, hteo neko to da prizna ili ne, zavisna od ruskog gasa, što Vladimiru Putinu daje određenu prednost koju on umešno koristi. „Brukings“ navodi da grupu evropskih zemalja koje „samo verbalno protivreče Putinu, a zapravo u praksi ne rade mnogo toga“, predvodi Nemačka, jer ona najviše profitira od Rusije.
Dominacija Vladimira Putina uzrokovana je takođe i pohlepom evropskih kompanija koje ubiraju ogromnu finansijsku dobit od izvoza na veliko rusko tršite.
U daljoj analizi, „Brukings institut“ dodaje da je „prevelika popularnost jako nestabilna stvar, te da stvari mogu veoma lako da se preokrenu i postanu jako loše po Putina“. U izveštaju piše da je predsednik Rusije veoma pametan političar, te da za sada vešto izbegava sve zamke koje se pred njim nalaze, ali da će se vremenom saplesti na jednoj od mnogobrojnih prepreka koje se pred njim nalaze.
Ovaj izveštaj, koji je sačinio tim američkih stručnjaka za spoljnu politiku, ima svojih dobrih i loših strana.
Činjenica je da se ruska ekonomija nalazi u jednoj nezavidnoj situaciji, pritisnuta sankcijama SAD i EU, ali daleko od toga da je u „potpunom kolapsu“. Druga tačna činjenica jeste da Rusija pomaže pobunjenike u istočnoj Ukrajini, i to je jasno i vrapcima na grani.
Ipak, priča o nekoj invaziji na države poput Estonije, Letonije i Litvanije podsećaju na antikomunističko ludilo koje je vladalo u Sjedinjenim Državama još u doba Vorenove komisije, kada su se spaljivali svetski klasici Dostojevskog, Tolstoja i Jesenjina kako ne bi „pokvarili svest Amerikanaca“.
I treće, ogromna popularnost jednog čoveka jeste bila odlika režima koji su od strane mnogih okarakterisan kao „nedemokratski“, ali upoređivanje Putina i Staljina je u najmanju ruku preterano.
(V. Filipović, Blic)
